Prošlo je sedam meseci od vatrenog krštenja državnog tima na Olimpijskim igrama u Anversu 1920. i poraza od Čehoslovačke (0:7) i Egipta (2:4). Predsednik Fudbalskog saveza Hugo Virt i savezni kapiten i poznati atletski stručnjak dr Veljko Ugrinić poslali su poziv selekciji Švedske, koja je bila fudbalska velesila i na ceni. Ugovoreni su i datum – 28. mart 1921. i mesto – zagrebački Maksimir.
U to vreme, kad je fudbal još tražio "građanska prava", klubovi su pozivali igrače na trening putem oglasa u novinama. Tako je bilo i sa državnim timom. Doktor Ugrinić je u novinama objavio oglas sa imenima 28 kandidata, i to isključivo iz zagrebačkih ekipa. Nekoliko dana kasnije pojavio se izveštaj sa trening utakmice "A" i "B" tima, u kojem se kaže:
|
Perška skončao kao ustaša |
– Nezanimljiva igra. Osobiti rad nije izvršio nijedan tim. Jedini gol za "A" tim postigao je Hanlajn glavom posle kornera.
Savezni kapiten Ugrinić najzad je objavio sastav selekcije u kojoj je bilo čak devet igrača Građanskog, uz objašnjenje da je to "zato što se dobro poznaju i za tili čas razumeju". Dvojica iz drugih klubova bili su samo Červeni (Konkordija) i Bažent (Kroacija).
Najzad, osvanuo je i taj ponedeljak, 28. mart. Pred 10.000 gledalaca na igralište u Maksimiru istrčao je tim: Vrđuka, Ferderber, Šifer, Golner, Vragović, Rupec, Červeni, Hajnlajn, Perška, Granec i Bažant. Švedska selekcija bila je sastavljena od igrača Malmea, Helsinborga, Borasa i Stokholma. Gosti su u prvom poluvremenu poveli sa 2:0, ali novine su sutradan izvestile: "Senzacionalna pobeda našeg tima od 3:2! Po čitavom kulturnom svetu proneo se glas o našoj pobedi i oni koji su nas držali za neznatne Balkance počeće da računaju sa nama."
Na 1:2 smanjio je Ivan Granec, izjednačio je Emil Perška, a pobedonosni gol delo je Jaroslava Červenija u 77. minutu. Taj pogodak ovako je opisan u štampi:
– Preskoči Hajnlajn loptu, ovu dobije Červeni i pre nego što su se gledaoci smirili posle drugog gola taj igrač zabije pobedonosni pogodak. Posle zadnjeg sudijskog zvižduka nije bilo kraja veselju. Oduševljeni gledaoci provale u igralište i nose pobedonosnu ekipu na leđima.
Ali, slavlje nije dugo trajalo. Vođstvo švedske ekipe uložilo je zvanični protest, jer su se u jugoslovenskom timu našla dva čehoslovačka državljana: strelac trećeg gola Jaroslav Červeni i Karl Hajnlajn. Dilema oko toga da li pobeda važi ili ne konačno je razrešena na kongresu FIFA pred početak prvog Svetskog prvenstva u Montevideu 1930. godine. Tad je zagrebački duel proglašen nevažećim, a prva pobeda jugoslovenske reprezentacije ‘postala" je ona nad Čehoslovačkom od 4:3, postignuta 1922.
