Marko Dević, momak sa beogradskog Bulbuldera, koji je od deteta gluvonemih roditelja i talentovanog napadača Zvezdare i Železnika, stigao do statusa legende Metalista iz Harkova i standardnog reprezentativca Ukrajine, krenuo je u novu fudbalsku avanturu. Usred užasnih događanja u Kijevu, velike krize na Krimu i situacije koja još miriše na veliko zlo, Marko je iz Metalista prešao u rusku regiju Tatarstan i postao veliko pojačanje Rubina iz Kazanja.
Kao osnovni razlog Markovog odlaska nameće se teška politička kriza u Ukrajini.
– Možda tako ispada, ali moj odlazak, najiskrenije, nema veze sa situacijom u Ukrajini, jer sam stvarno imao ponude da odem i ranije. Da li je svejedno nalaziti se sada u zemlji? Naravno da nije. Ali sa druge strane nije sve toliko strašno kako to mediji predstavljaju, naročito zapadni, a posebno američki. Nije baš takvo crnilo.
Kako je sve to izgledalo iz Vaše perspektive?
– Moglo je i može slobodno da se šeta, ne stoje ljudi sa automatima po centru grada. Jeste neprijatno, ali nije užasno. U proruskim gradovima, kao što su Harkov i Donjeck, nije bilo nasilnih demonstracija, niti velike opasnosti. To što je bilo najgore dogodilo se u ta dva crna dana, kada su snajperi pucali po Kijevu. Posle se situacija smirila. U Harkovu nisam već dvadesetak dana, pa nemam sada pravu sliku. Ipak, čujem se sa mnogim drugarima i saigračima, kažu mi da nema nikakvih problema.
Prijatelji iz Beograda i porodica danima nisu bili spokojni.
– Bilo je bezbroj telefonskih poziva, pre svega od najbližih, supruge koja je sa kćerkicom od dva i po meseca kod kuće. Zvonio je stalno telefon, zvali su baka, mama i tata, kompletna rodbina, drugari… Brinuli su konstantno. Ukoliko se slučajno ne bih javio zbog treninga ili sličnih obaveza, stizale bi poruke "pa šta je…", "što se ne javljaš…"… Uglavnom sam se čuo sa svima i ispričao realnu situaciju, drugačiju od one na televiziji i u novinama.
Ostala je i dilema šta se događalo u Metalistu. Pisalo se da je klub zbog problema sa novcem u potpunom haosu, da je zbog toga Dević morao da ode…
– Istina je da je bilo finansijskih problema, ali pre bih ih nazvao malim, a ne kao što se svuda pisalo, tipa da se klub raspada i da se nikom ništa ne plaća. Javili su se ljudi iz Rubina i pitali da li bih želeo da dođem. Iskreno, imao sam ponude još pre tri meseca, tražili su me iz Engleske, ali tada nije bilo konkretnog dogovora.
Reč je o renomiranim klubovima iz Londona.
– Interesovanje su pokazali Vest Hem i Kvins Park Rendžers. Imao sam želju da promenim sredinu, u Metalistu sam proveo najbolje godine karijere. To je klub koji volim i koji je moja druga kuća. Međutim, u tridesetoj sam godini i hteo sam da igram još neku ligu osim ukrajinske i srpske. Rubin je bio konkretan s ponudom, kako klubu tako i meni. Metalist nije pravio problem. Dobio je u "teškoj situaciji" novac koji mu je dobrodošao. Ugovor sam potpisao do 31. decembra 2016.
Pričalo se da su Metalist i Dević zaradili milione od Rubina. Ruski mediji su čak tvrdili da će Dević dobiti 10 miliona dolara za četiri godine, što nije tačno.
– Ne bih da govorim o finansijskim detaljima. Da su u Metalistu dobili lep novac – jesu. Da su uspeli da zakrpe neke rupe – jesu. Koliko znam, igrači su primili plate za decembar i januar, što je donekle smirilo situaciju u klubu. Ali ponavljam da nije toliko teška situacija u klubu koliko je teška u zemlji, zbog svega što se dogodilo u vezi s promenom vlasti, oko Krima… Sve je to podiglo probleme u Metalistu na viši nivo.
|
Gol za ukrajinski narod
Srbiji nije mesto u baražu
U Rubinu i Mulitinović Brazilu se smeši titula
Krenuo sa Zvezdare
|
Marko Dević je iz Metalista otišao kao najbolji strelac u istoriji. Odigrao je tačno 222 utakmice za sedam i po sezona…
– I postigao 98 golova. Nadam se da ću imati priliku da se vratim na godinu ili pola sezone kako bih postigao bar još dva gola i stigao do stotke!
Prvi utisci iz Kazanja…
– Polako upoznajem ekipu, saigrači su prijatni i korektni. Ponudili su se za bilo kakvu vrstu pomoći i da pitam slobodno šta god da mi je potrebno. Ponašaju se prema meni kao prema nekom koga već znaju i stvarno sam naišao na sjajan doček. To je jedan veliki plus i mogu samo da kažem hvala. Najviše slobodnog vremena, a nemam ga mnogo, provodim s Romanom Ijromenkom koji je bio u kijevskom Dinamu. Poznajemo se dobro s terena, sada smo se dodatno zbližili i dobro se slažemo.
Rubin je prethodnih sezona bio u vrhu ruskog fudbala, sad je u sredini tabele.
– Čini mi se da je klub u tranziciji. Kurban Berdijev je bio trener čak 12 godina, alfa i omega celog kluba, ali je u decembru otišao. Mnogo je promena, ne mogu da kažem da su sada najbolji dani za Rubin, ali očekujem da se od sledeće sezone on vrati na staze uspeha iz poslednjih četiri-pet godina. Pod Berdijevim su osvojene dve titule, pobeđena je Barselona na Nou Kampu, a to se sigurno nije dogodilo mnogim evropskim ekipama.
