Posle reportaže objavljene u "Vestima" o Aleksandru Gojkoviću (70) iz zabitog sela Poljice na Goliji, koji živi u kamenoj straćari bez struje, punoj vlage, pacova, zmija, muke i sirotinje, humanitarcu iz Novog Pazara, Hidu Muratoviću, odmah se javilo nekoliko naših čitalaca koji su poželeli da mu pomognu. Među prvima, iz Nemačke se javio Zijad Košuta, poreklom iz ovih krajeva, koji je Aleksandru, koga žitelji okolnih sela zovu Kralj, poslao 150 evra uz poruku da ih potroši za hranu i da više ne gladuje. Još 50 evra ovaj oboleli, gladni, često promrzli, iscrpljeni i neobični siromašak je dobio od Omera Binjoša, takođe iz Nemačke, uz preporuku da se obuje i toplo obuče. Ubrzo potom stiglo je i 100 evra Ranka Kostića iz Švajcarske. Malo je reći koliko su ga samo obradovali. Mada ga zovu Kralj, Aleksandar živi kao poslednji bednik. Pre punu deceniju je ostao bez struje, pošto nije mogao da plati "dve sijalice". U međuvremenu, morao je da sahrani oca i majku, a preživljavao je od šumskih plodova, pečurki dok ga je zdravlje služilo i od "svojih ruku" i nadničenja!
|
Donacija porodici Hot Porodica Dudić, poreklom iz Sandžaka, poslala je iz Nemačke 200 evra porodici Hot iz Bujkovića na Pešteru. |
– Mrak mi najteže pada, zimi posebno, jer je dan kratak. Dok spavam, pacovi mi se vrte oko glave, a čim stigne proleće iz zida se pojavljuje divlja zmija, koja mi "merka" hranu – žali se Aleksandar.
Saznavši razlog posete reportera "Vesti" i Hida Muratovića, naglašava da ga je "sunce ogrejalo":
– Znao sam da mi nosite nešto dobro, nešto što će mi olakšati i produžiti život. Za mene su ovo ogromne pare. Nikakvih primanja nemam i već desetak godina u rukama nisam imao više od 1.000 dinara. Da nije bilo komšija iz okolnih sela koje su mi donosile hleb i mleko, odavno bih već bio na onom svetu. Neizmernu zahvalnost dugujem Zijadu, Omeru i Ranku što su me se setili u najtežim trenucima mog, inače, preteškog života. Kupiću manju zalihu najosnovnijih namirnica. Hido mi je doneo jaknu i čizme, pa ću kupiti i neke tople cipele. Nabaviću i nešto lekova, a 100 evra ostaviti na stranu, zlu ne trebalo.
Već godinama Aleksandar pati od kile, koja mu ne dozvoljava da bilo šta radi. Nema zdravstveno osiguranje i ne može da se operiše. Zato će pokušati da uz pomoć Hida Muratovića i ljudi dobre volje sakupi novac za operaciju na nekoj privatnoj klinici, kako bi se oslobodio bar te nevolje.
Teška sudbina ovog starine "ganula" je i socijalne radnike u Novom Pazaru, koji su posetili "mučenika sa Golije", uvideli i sami njegovu situaciju i obećali mu stalnu socijalnu pomoć.
– Eh, kad bih od države dobio bar za hleb i lekove, gde bi mi bio kraj?! Obećali su, ali dok ih ponovo ne vidim ovde, ne verujem u njihove reči. Duže od dve decenije živim ovako i znam da su znali za moje nevolje, ali niko se za mene nije zainteresovao dok me Hido Muratović i "Vesti" nisu posetili – iskren je Gojković.
