Kada nastupe teška vremena, preduzimaju se drastične mere.
U sklopu brojnih pokušaja da smanji troškove i opstane na tržištu, Nissan bi mogao da proda svoje globalno sedište.
Ovaj posrnuli japanski proizvođač automobila preselio je svoje poslovanje iz Tokija u Jokohamu 2009. godine, nakon dvogodišnje izgradnje.
Zgrada se nalazi u poslovnoj zoni Minato-Mirai 21, a lokalni agenti za nekretnine procenjuju njenu vrednost na više od 100 milijardi jena, odnosno oko 700 miliona dolara.
Prema novom izveštaju Nikkei Asia, sedište se nalazi na spisku imovine koju Nissan planira da proda do kraja marta 2026. godine.
Novoimenovani izvršni direktor Ivan Espinoza već je najavio prodaju određenih sredstava, iako kompleks nije eksplicitno pomenut. Japanska državna televizija NHK takođe tvrdi da je zgrada na prodaju.
Čak i ako Nissan odluči da proda sedište, verovatno će nastaviti da koristi objekat kroz zakup, što nije neobično u auto-industriji. Sličan potez napravio je i McLaren, kada je svoje sedište u Vokingu prodao (a potom zakupio), kako bi smanjio dugove.
Prodaja sedišta bila bi još jedan u nizu radikalnih poteza za smanjenje troškova, nakon što je Nissan prošle godine zabeležio gubitak od 4,5 milijardi dolara.
Kompanija zatvara sedam fabrika, uključujući dve u Japanu (navodno Opama i Šonan), a planirano je i ukidanje 20.000 radnih mesta u narednim godinama.
Nissan je takođe zaustavio razvoj pojedinih modela, a šest platformi za vozila biće ugašeno. Još jedan cilj je smanjenje složenosti delova za 70% kako bi se uštedelo.
Nakon neuspešnog pokušaja spajanja s Hondom, kompanija pokušava da opstane samostalno.
U prilog ozbiljnosti situacije govori i podatak da je oko 3.000 zaposlenih iz sektora istraživanja i razvoja premešteno da rade na inicijativama za smanjenje troškova.
U međuvremenu, modeli kao što su Micra/Renault 5, nastali kroz zajednički razvoj s kompanijom Renault, pomoći će da se na tržište izbace novi automobili uz manja ulaganja.
Nissan takođe želi da ojača saradnju s Mitsubishijem radi bržeg razvoja novih proizvoda, a razmatra se i mogućnost da se neka od njegovih neiskorišćenih fabrika ustupe kineskom partneru Dongfengu.
