Neke prethodne godine ostaće upamćene po ratovima ili finansijskoj krizi, a 2020. je obeležila svetska, zdravstvena katastrofa – pandemija korona virusa. Istina, bilo je perioda kada su se zemlje suočavale s ebolom, SARS-om i ptičijim gripom, ali zdravstvo se 2020, prvi put u novijoj istoriji, suočilo s globalnom krizom.
Kako gledaju na proteklu godinu i šta možemo da očekujemo 2021, upitali smo srpske zdravstvene radnike u Australiji.
Korona dominirala
Prema oceni dr Velibora Todorovića, doktora opšte prakse i vlasnika dve klinike u Sidneju, 2020. je bila teška godina, i to od zdravlja do ekonomije.
– Iz razgovora s kolegama i prijateljima psihijatrima, ali i iz sopstvene prakse znam da je ovo bila godina u kojoj je, pored pandemije koronavirusa, zabeležen značajan porast depresija i anksioznosti kod ljudi – kaže dr Todorović.
Sam Covid je, prema rečima našeg sagovornika, usporio niz specijalističkih pregleda i hirurških intervencija u Australiji.
– Vreme čekanja je sada produženo za 50 do 70 odsto, što dodatno frustrira građane. Ali, sve hitne intervencije se odmah obavljaju, znači urgentna stanja ne čekaju.
Vlasnica klinike CBD Doctors iz Melburna, dr Jelena Radosavljević, kaže da je početak 2020. bio dobar, sve je bilo regularno, doktori i pacijenti su se pripremili na redovne skrininge i kontrolne preglede, ali je dolaskom kovida sve odloženo.
– Korona je “dominirala”. Strah je ušao u narod, zavladala je panika, sve se drugo zaboravilo. Zaboravili smo na rukovanje, ljubljenje, familijarne odnose… Ali, preživeli smo. Nažalost, u međuvremenu su formirani redovi pacijenata koji čekaju na specijalističke preglede i manje hirurške intervencije i do šest meseci – ističe dr Radosavljević.
Prema njenim rečima, žene ne čekaju na papanikolau test, jer može da ga uradi doktor opšte prakse (GP), ali svi ostali pregledi kao što su: skrininzi, mamogrami, kolonoskopija, pregled prostate, dijagnostikovanje carcinoma, čekaju se.
– Stvari se polako vraćaju u normalu, ali sada imamo situaciju da državne bolnice ne stižu da obave broj hirurških intervencija koji je neophodan, pa upućuju pacijente u privatne klinike.
Lekari su, prema rečima doktorke Radosavljević, u toku 2020. bili više reaktivni, nego proaktivni, jer su se pojedina pravila vezana za kovid, menjala iz sata u sat, tako da su i doktori morali da menjaju svoja pravila rada.
– Pored toga, i mi smo kao i naučnici svakodnevno saznavali nove detalje vezane za virus, koji su nam do tada bili nepoznati.
Pored popuštanja mentalnog zdravlja, dr Radosavljević, ističe i problematiku građana koji su u Australiji boravili izvesno vreme zbog posla, poreklom iz Indije, Indonezije ili Tajlanda.
– Neizvesno je kada će ti ljudi moći da se vrate nazad. Uz to imamo i Ozije koji već 12 meseci pokušavaju da uđu u zemlju. U ovom trenutku, ne znamo sa kakvim sve zdravstvenim problemima će te osobe doći u zemlju, i šta nas nakon njihovog dolaska očekuje u zdravstvenom smislu.
Mentalni problemi
– Za svakog zdravstvenog radnika ovo je bila godina s mnogo izazova, rekao bih urnebesna godina – priča Slobodan Benđo, psiholog iz Melburna.
Situacija je, prema njegovim rečima, zahtevala prilagođavanje od svakog zdravstvenog radnika, a on kao psiholog se suočio s većim brojem intervencija, kao i povećanim brojem klijenata.
– Daleko veće opterećenje nego 2019, ali to smo i očekivali. Zato je država i povećala broj konsultacija koje idu preko Medikera sa 10 na 20, i tako će ostati do kraja 2023. godine. Da li će pandemija trajati do tada, ne znamo, ali će se posledice kovida osećati do tog vremena – siguran je Benđo.
Izolacija, neizvesnost i osećaj da ne mogu nigde da pobegnu, prema rečima sagovornika ”Vesti”, dovela je do pojačane depresivnosti, anksioznosti, i metalnih oboljenja.
– U trenutku kada više nisu mogli da kontrolišu situaciju, mentalno zdravlje ljudi je popustilo. Zato smo i imali duplo više intervencija u odnosu na 2019. godinu – ističe Benđo.
U istom period, u Australiji je povećan broj samoubistava. Kako ističe dr Radosavljević, izolovanost od četiri meseca u Viktoriji, bila za tragična za mnoge sugrađane.
– Ljudi su se susreli s mnogo stresa na poslu, ili su izgubili posao. Drugi su bili uplašeni, pa po četiri meseca nisu izašli iz kuće. Strašno su se napatili, ali su se pridržavali mera – naglašava doktorka.
Dugotrajne posledice
U anketi portala Fajnder (Finder), ekonomisti su optimističniji kada je reč o držanju Covida-19 na odstojanju 2021. Svega 15 odsto ekonomista misli da će Australiju pogoditi i treći talas korone, dok čak 58 odsto Ozija je ubeđeno da nas u novoj godini očekuje novi talas zaraze.
Naši sagovornici su mišljenja da smo koronu zauzdali i da će biti stavljena pod kontrolu 2021, a tu pretpostavku u velikoj meri zasnivaju na predstojećem vakcinisanju građana.
– Prva polovina godine biće u znaku korone, da bi sredinom 2021. imali kontrolu nad njom, mada će posledice još da traju – ubeđen je Slobodan Benđo.
Pored toga, u 2021, prema njegovim rečima, treba očekivati nove ideje u nauci, umetnosti, načinu života… jer ovakve stvari neminovno vode velikim promenama.
– Osetiće se velika razlika. Jedna od stavki je rad od kuće. I kada su mogli, ljudi se nisu vratili i ušli smo u jedan virtuelni svet. Sada imamo i virtuelne konsultacije preko interneta. Na taj način ćemo imati sve manje susreta s drugim ljudima. A to sve neminovno vodi ka depresiji i mentalnim bolestima, jer čovek je socijalno biće. Međutim, jednom kada se uđe u tu realnost, više nema povratka na staro – zaključuje Benđo.
Imunizacija kreće u martu
I dok samo trećina ekonomista smatra da će svi Oziji biti vakcinisani 2021. godine, čak 54 odsto građana je ubeđeno da će svi biti vakcinisani do kraja godine.
– Mi u Australiji smo vrlo konzervativni, kada su vakcine u pitanju, i vrlo smo pažljivi koju ćemo vakcinu prihvatiti – ističe dr Radosavljević.
Ona naglašava da će vakcinacija krenuti u martu, da će se primati dve doze u razmaku od četiri nedelje, a nakon toga na godinu dana, te da će je ona primiti.
Rizik veći bez vakcine
Dr Velibor Todorović naglašava da će se građani s hronični bolestima vakcinisati prvi, zajedno sa zdravstvenim radnicima, među kojima će biti i on.
– Mislim da bi medicinari trebalo da budu agilniji u isticanju pozitivnih stavki vakcine. Istina, sve je ubrzano, i ima razloga za rezervisanost, ali daleko veći rizik je od bolesti, nego od vakcine – smatra on.
– Potpuni sam laik na ovu temu, ali se redovno vakcinišem. Niko vas neće primoravati. Ali, ukoliko, recimo, postoji uslov za putovanje avionom, vama će se kvalitet života značajno smanjiti ako to ne učinite – ističe Benđo.
