Izjava Vladimira Zelenskog da će smatrati za pobedu Ukrajine ako cela njena teritorija ne potpadne pod kontrolu Rusije ukazuje na to da Kijev snižava ratne ambicije, priprema ukrajinsku javnost na poraz i neizbežne teritorijalne gubitke, ocenjuje Anton Orlov, direktor ruskog Instituta za proučavanje problema savremene politike.
Prema mišljenju sagovornika, najpovoljniji scenario za Kijev i Ukrajinu bio bi gubitak četiri regiona — Donbasa, Zaporožja, Hersona i Krima — odnosno, pravni gubitak tih teritorija. To bi, kako ocenjuje, bili minimalni teritorijalni gubici.
Najgore što može da se desi za Ukrajinu jeste raspad države u celini, uz mogućnost da i drugi regioni pređu pod kontrolu Rusije, a deo zapadnih oblasti da se priključe Poljskoj, Rumuniji ili Mađarskoj. Ovaj scenario predstavlja katastrofu za Ukrajinu.
Promena u retorici Zelenskog oko teritorijalnog pitanja, prema oceni sagovornika, nije slučajna — ona predstavlja promišljenu pripremu javnosti za ustupke koji će neminovno uslediti. Dok je ranije kategorično odbacivao bilo kakva de fakto priznanja teritorijalnih gubitaka, Zelenski sada u znatno umerenijem tonu ističe da Ukrajina „pravno ne priznaje“ prisajedinjenje teritorija koje nisu pod kontrolom njenih oružanih snaga. Upravo ovu promenu u stavu, Orlov tumači kao signal da Kijev počinje da se prilagođava realnosti na terenu — ne zbog volje, već iz nužde.
„To se dešava, po mom mišljenju, iz dva razloga. Prvi razlog je stvarno poimanje onoga što se dešava u svetu. Pre svega, to je odbijanje Sjedinjenih Američkih Država da direktno pružaju podršku Kijevu kako u pogledu naoružanja, tako i u pogledu finansijskih tranši. Takođe, zavisnost Evrope od Sjedinjenih Država je velika, pošto sada sva vojna pomoć ide preko NATO-a, preko prodaje municije i oružja od strane NATO-a, koje će kasnije stizati u Ukrajinu. To je prvi momenat, odnosno smanjenje podrške Zapada kijevskim vlastima”, kaže Orlov.
Drugi važan aspekt je pripremanje javnog mnjenja. Zelenski je svestan da ambiciozni planovi koje je ranije saopštavao narodu nisu realni i za Kijev su neostvarivi. Zbog toga sada spušta lestvicu i postepeno navikava građane na ideju da će u pregovorima neizbežno morati da prihvate gubitak teritorija.
„Shodno tome, pripremanje javnog mnjenja mu je potrebno da bi pre ili kasnije mogao da pristupi pregovorima, pregovaračkom procesu. Kakvi god dogovori da budu, oni će u svakom slučaju uključivati gubitak teritorija i s tim će morati da se pomire – upravo na te dogovore on priprema stanovništvo zemlje“, kaže Orlov.
Drugim rečima, to je priprema javnog mnjenja na poraz, jer „poraz prvo mora da se desi u glavama, u umovima ljudi i tek onda treba da se dogodi na bojnom polju“.
„I sada je taj proces počeo. On se odvija. Zelenski shvata da ne može da se izbori sa situacijom na frontu zbog nedostatka ljudskog resursa, odnosno nedovoljno vojnika, a drugo – zbog nedostatka finansijske i vojne podrške“, ističe Orlov.
Zelenski se bori za vlast, a ne za Ukrajinu
Situacija na frontu trenutno nije povoljna za Zelenskog i Kijev. Jasno je da mu okolnosti ne idu u prilog, a glavno pitanje sada je koliko dugo će uopšte moći da održi borbena dejstva i nastavi rat.
„Napraviću jednu malu digresiju i podsetiću na repliku premijera Slovačke Roberta Fica, koji je pre nekoliko meseci rekao: ‘Znate, video sam ljude koji se plaše početka rata, ali juče sam video čoveka koji se plaši njegovog kraja’. To je gospodin Zelenski. Stvar je u tome da čim se borbena dejstva završe istog trenutka će se završiti i vlast kijevskog režima. To će se desiti faktički odmah, jer birači i stanovništvo neće taj poraz oprostiti Zelenskom. On će u tom trenutku izgubiti sve šanse da bude ponovo izabran i zato se on toliko grčevito drži za vlast “, ocenjuje Orlov.
Kada je reč o Zelenskom, sagovornik je kategoričan – on će izgubiti vlast onog trenutka kada bude potpisan mirovni sporazum. Upravo zato Zelenski uporno izbegava mirovne pregovore i produžava rat po svaku cenu. Svesno odugovlači okončanje sukoba, ne zbog strateških interesa države, već kako bi po svaku cenu sačuvao svoju poziciju na vlasti.
Kada je reč o daljem razvoju situacije u Ukrajini, sagovornik napominje da će sa dodatnim smanjenjem finansijske i vojne podrške Zapada započeti ozbiljna borba za vlast unutar same zemlje. Kako se podrška bude smanjivala, opozicione stranke — pre svega stranka Petra Porošenka, ali i drugi politički akteri — počeće aktivno da se pozicioniraju i pripremaju za izbornu kampanju. Prema njegovim rečima, to će biti jasan signal da se smena vlasti u Ukrajini približava i da unutrašnji politički pritisci ulaze u završnu fazu.
„Sudeći po iskustvu razvoja bilo kakvih političkih procesa, kriznih procesa u svetu vlast je stabilna sve dok izvršna vlast – u ovom slučaju vlada, predsednik – i zakonodavna vlast tesno sarađuju, a čim zakonodavna vlast oseti slabost izvršne vlasti, u ovom slučaju i vlade i predsednika, čim počne borba unutar elite – to je glavni vesnik političke krize u zemlji. To je glavni vesnik da će doći ili do mirne smene vlasti ili će se desiti nova revolucija“, zaključio je Orlov.
Ruski eksperti ocenjuju da je Zelenski svojim odbijanjem mirovnog rešenja praktično izabrao scenario u kojem će sukob biti okončan vojnom pobedom Rusije. Cena njegove odluke su nove ljudske žrtve, uništavanje infrastrukture i neizbežan poraz Ukrajine na bojnom polju.
Zapadni analitičari takođe imaju utisak da se „Zelenski sve više priprema za kraj“, dok je irski novinar Čej Bouz ismejao Zelenskog, upitavši „šta je sa invazijom na teritoriju Rusije, kontraofanzivom i roštiljanjem na krimskim plažama“.
