EPA/ HAYOUNG JEON
Kristijan Šmit

Novi visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini jedna je od tema kojom se uveliko bave politički akteri u BiH i regionu, a spekulacije da je kandidat za tu funkciju Nemac Kristijan Šmit potvrdio je odlazeći predstavnik Valentin Incko, koji je na toj poziciji već 12 godina.

Protiv dolaska novog predstavnika je predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine Milorad Dodik, koji je ponovio da je protiv njegovog dolaska, kako kaže, ma ko on bio.

– Nema tih promena. Mi smo protiv novog visokog predstavnika, on nije ovde dobrodošao, ko god bio. Visoki predstavnik je pokazao da je antisrpski nastrojen, jer je tako nastupao. Novi predstavnik dolazi kao muslimanski podanik koji treba da devastira Srpsku i srpski narod i njen identitet, da napravi neku kvazimuslimansku državu koju oni sami ne mogu da naprave, pa prizivaju razne intervencije – ocenio je Dodik i dodao da je Republika Srpska neupitna i neće je uništiti pozivi na ustavne promene.

Da je položaj visokog predstavnika vremenom izgubio na značaju i težini ocenio je “Frankfurter algemajne cajtung”, koji za dužnost visokog predstavnika koristi izraz skupi stafaž, što je u slikarstvu naziv za ljudske i životinjske figure koje treba da ožive slike pejzaža.

Retko ga ko, navodi ovaj list, a prenosi DW, od domaće političke klase uopšte uzima za ozbiljno.

List se poziva na izjavu bivšeg visokog predstavnika Miroslava Lajčaka, koji je rekao, pa opovrgao da se radi o “mrtvom konju” i navode da je austrijski diplomata Valentin Incko od 2009. “jahač mrtvog konja”, koji za to vreme nije baš upao u oko.

– Miroslav Lajčak je svojevremeno bio u pravu kada je rekao da je to relikt prošlosti – ukazuje nekadašnji ministar inostranih poslova SR Jugoslavije Živadin Jovanović.

On podseća na to da je bivši predsednik Srbije i SRJ Slobodan Milošević, koji je bio potpisnik Dejtonskog sporazuma, na svim sastancima Saveta za mir u BiH insistirao da se ukine funkcija visokog predstavnika i da kroz praksu tri strane u BiH dođu do održivog rešenja.

– Uvek je neko težio kolaboraciji i protežirao sopstvene interese. Godine su prošle, a ostala je ta inercija unipolarnog svetskog poretka, mada je ovo zvanje visokog predstavnika odavno za istoriju – ocenio je Jovanović u izjavi za “Vesti”.

Naš sagovornik u osvrtu na mogući dolazak nemačkog političara na tu funkciju ukazuje da se sada centri moći utrkuju ko će imati pravo prečeg odlučivanja, a da niko od njih ne želi da ispusti šansu za značajniju poziciju na Balkanu.

– Nemačka bi da nametne svoje geopolitičke interese i nije reč o njenim naporima da se održi funkcionalnost Dejtonskog sporazuma, već koja će od sila ostvariti geopolitičke interese ne samo u BiH, već i na Kosovu i Crnoj Gori. Berlin tu ulazi u trku, pre sa SAD nego sa Rusijom i Kinom.

Ipak, kako ukazuje, Berlin treba da uvidi da je Moskva priznala Republiku Srpski kao posebnog partnera i da tu ima dva puta – ili onaj koji vodi kompromisu ili ulazak u slepu ulicu.

– Nema im trećeg – uveren je naš sagovornik, koji smatra da je zapadna priča o funkcionalnoj BiH samo maska za neokolonijalno rezonovanje o ukidanju Dejtonskog sporazuma. Srbija, prema njegovim rečima, treba da podrži doslednu primenu Dejtonskog sporazuma i da se drži stava da su međunarodni zakoni i ugovori iznad svega.

Kontradikcija Brisela i Berlina

Živadin Jovanović ukazuje na kontradikciju Nemačke i Evropske unije.

– Oni ne samo da priznaju, već se i bore za multipolarnost u svetu, a nastavljaju ono što je unipolarni američki stav o priznanju Kosova i

unitarnoj BiH. Taj nemački anahronizam je suprotan multipolarnosti za koju je Berlin – ocenio je nekadašnji šef diplomatije.

Bavio se Balkanom

Kristijan Šmit je političar bavarske Hrišćansko-socijalne unije (CSU) sa priličnim iskustvom na Balkanu. Od 1991. je nekoliko godina bio u Bundestagu zadužen za spoljnu i bezbednosnu politiku. Kasnije je kao državni sekretar u Ministarstvu odbrane u Berlinu bio u dodiru sa Balkanom. Po nalogu kancelarke Angele Merkel, Šmit je u više navrata boravio u BiH, gde se između ostalog brinuo i o pronalaženju brzih rešenja za smeštaj migranata, a naročito tokom svoje misije u BiH krajem 2019. godine.