Namera Kaje Kalas, šefice evropske diplomatije, da Rusiji postavlja uslove u vezi sa Ukrajinom, samo potvrđuje činjenicu da je cilj EU sabotiranje pregovora i grubo uplitanje Evrope u pregovore kao aktivnog učesnika, pokušavajući da nametne svoju volju, ocenjuje ruski politikolog Jurij Svetov.
„Oni sada sede ispod pregovoračkog stola, a jako žele da izađu odatle i sednu ravopravno za taj sto. Međutim, pristup im nije baš ispravan, jer to znači da se Evropa se zauzima za poziciju Ukrajine. Dakle, njihovo učešće u pregovorima znači podršku Ukrajini tj. oni će zastupati Ukrajinu, pomagati Ukrajini, držati njenu stranu. Izvinite, ali zašto bi Rusiji bili potrebni takvi pregovarači?!“, kaže Svetov.
Iako zvanična Moskva ostaje otvorena za ravnopravni dijalog sa svima koji mogu dati konstruktivan doprinos potrazi za diplomatskim rešenjem, Svetov smatra da Rusija ne treba da prihvati Evropsku uniju kao ravnopravnog učesnika u pregovorima o Ukrajini, jer bi to stvorilo neravnopravnu situaciju – „dva protiv jednog“, dok Sjedinjene Države deluju kao posrednik.
„Dalje, kod Kaje Kalas, kao predstavnika Evropske unije, iz nekog razloga postoji osećaj da nam oni mogu diktirati razne uslove. EU je struktura stvorena za rešavanje ekonomskih problema 27 evropskih država, a iznenada visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost te strukture izjavljuje da Rusija mora da povuče svoju vojsku iz zapadnog dela svoje teritorije. Evropska unija nema pravo na to! To je naša ruska, suverena teritorija i naša je stvar gde mi raspoređujemo svoju vojsku. Neka oni probaju da kažu Amerikancima gde oni treba da drže svoje trupe, ili Kini, ili kome god. Mi ne govorimo Evropljanima: ‘Udaljite trupe od naših granica’. Zašto nemački bataljoni dolaze u Litvaniju, ili zašto 17, ili koliko već, NATO baza ima u Finskoj? Stoga su njeni zahtevi unapred nerealni, i mi se na to nećemo obazirati“, ističe Svetov.
Moskva takođe ukazuje na to da EU još ni jednom nije sastavila spisak terorističkih akata i zločina kijevskog režima, dok Rusiji uporno pokušava da postavi zahteve.
„I najvažnije pitanje, zašto bismo uopšte morali da slušamo neke zahteve Evropske unije?! Da li su nam oni šefovi? Nisu. Partneri? Nisu. Odnosi su prekinuti. Oni nam stalno nameću sankcije. Sada Kaja Kalas priprema 20. paket sankcija, a pri tome još hoće da nam postavlja zahteve. Stoga je to nerealno, i ja smatram da EU neće biti za pregovoračkim stolom”, kaže Svetov.
Povodom najava Kaje Kalas da će pripremiti listu zahteva Evropske unije prema Rusiji, koja bi podrazumevala određene ustupke kao deo eventualnog mirovnog aranžmana, Moskva je konstatovala da EU nastoji da svim sredstvima sabotira mirno rešavanje konflikta u Ukrajini.
Svetov objašnjava da EU sabotira mirno rešavanje sukoba jer joj je potreban „spoljni neprijatelj“ da bi se ujedinila i konsolidovala. Prema njegovim rečima, unutar EU postoje raskoli, tenzije i različiti interesi različitih država, a prisustvo pretnje – Rusije – stvara osećaj jedinstva.
„Postoji neprijatelj, a to je Ruska Federacija. Postoji žrtva Ruske Federacije – Ukrajina, a glavni zadatak Evropske unije je da pomogne Ukrajini i pripremi se za budući rat sa Rusijom. Zato im je potrebno da se objedinjuju, da ignorišu bilo kakve razlike. Jedan predstavnik Litvanije je rekao da treba Evropu pretvoriti u moćnog odbrambenog giganta. Kako se stvara odbrambeni gigant? Kada ima od koga da se brani. Zato žele da rat u Ukrajini traje“, navodi Svetov.
Do sada su pred Rusiju iznošeni uslovi koji su neprihvatljivi, kao što su „mirovna formula“ Vladimira Zelenskog ili raspoređivanje međunarodnog „mirovnog kontingenta“ na ukrajinskoj teritoriji, dok Moskva traži otklanjanje osnovnih uzroka ukrajinskog sukoba, jer će to biti doprinos dugoročnoj stabilnosti i bezbednosti na evropskom kontinentu.
Evropa želi da rat u Ukrajini potraje
Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas ocenila je da održavanje izbora u Ukrajini tokom oružanog sukoba sa Rusijom ne bi bilo dobro rešenje, jer „kada se spoljni napadi nastavljaju, nemoguće je održati izbore, jer je neprijatelj spolja, a svi napori moraju biti usmereni na suprotstavljanje toj pretnji“.
Svetov ocenjuje da se ovakva retorika može tumačiti kao mešanje u unutrašnje poslove druge države, što protivreči međunarodnim normama.
Svetov objašnjava da EU utiče na unutrašnje poslove Ukrajine preko finansijske pomoći i političkih zahteva, a Kijev to prihvata kao „blagoslov“, što analitičar vidi kao mešanje EU u unutrašnja pitanja druge države.
„Evropska unija je odlučila da izdvoji za Ukrajinu 90 milijardi evra, od čega 30 milijardi za funkcionisanje ukrajinske ekonomije. Pri tome se podrazumeva sledeće: ‘Sada radi onako kako mi zahtevamo’“, dodao je Svetov.
Što se tiče stavova Kaje Kalas o izborima u Ukrajini, analitičar dodaje da je ovo jedan od retkih slučajeva gde se može složiti s njom.
„Jer, kako sprovoditi izbore ako nije jasno na kojoj teritoriji će se ti izbori održati i koju teritoriju zaista kontroliše kijevska vlast. Drugo, koliko birača će učestvovati na izborima i od kog broja će se računati glasovi da bi rezultat bio validan? Ukrajinske vlasti kažu da smatraju da je Ukrajina država u granicama iz 1991., a tada je tamo živelo više od 40 miliona ljudi. Sada tvr
de da na teritoriji koju kontroliše Kijev živi 20 i nešto miliona ljudi“, navodi Svetov.
Pitanje je šta će biti sa Ukrajincima koji su tokom godina napustili zemlju – da li će im biti omogućeno da učestvuju na izborima, kako će se računati njihovi glasovi i na osnovu kojeg broja birača će se odrediti legitimnost rezultata.
„U Rusiji danas živi nekoliko miliona Ukrajinaca, u zapadnoj Evropi takođe nekoliko miliona, a u SAD nekoliko hiljada. Da li će oni glasati ili ne? Šta će biti sa glasanjem na teritorijama koje ulaze u sastav Ruske Federacije, a koje Ukrajina naziva svojima? Da li će na Krimu biti glasanja ili ne? Da li će u Donbasu biti glasanja ili ne? To su pitanja koja se nameću i u tom smislu Kaja Kalas razumno govori. U takvim uslovima pouzdani izbori se ne mogu održati“, smatra Svetov.
Prema rečima sagovornika, evropske zemlje nastoje da Rusiju primoraju da obustavi vojne akcije i da zaustavi borbe na liniji kontakta, dok će istovremeno Evropa nastaviti da prenaoružava Ukrajinu, koristeći konflikt kao sredstvo za kontrolu situacije u Ukrajini i jačanje svog uticaja, a takođe i kao instrument političkog i vojnog pritiska na Rusiju.
