Suosnivač Majkrosoft (Microsoft) i milijarder Bil Gejts izneo je smelu prognozu o tri zanimanja koja će opstati uprkos usponu veštačke inteligencije.
Kada je reč o tehnologiji i njegovim stavovima na tu temu, mnogi ga pažljivo slušaju – kao da je, uostalom, bio jedan od pionira kompjuterske revolucije.
Danas, iako više nije uključen u svakodnevno poslovanje kompanije, Gejts deli svoja razmišljanja o promenama u svetu.
Nije tajna da veštačka inteligencija postaje sve uticajnija, ne samo u svakodnevnom životu, već i u brojnim industrijama.
Da li veštačka inteligencija zaista preuzima poslove?
Da, sve veći broj kompanija uvodi AI u svoje poslovanje – neki to vide kao revolucionarni napredak, dok drugi strahuju da bi to mogao biti kraj njihove karijere kakvu poznaju.
U Ujedinjenom Kraljevstvu, istraživanje investicione banke “Morgan Stanley”, prema “Bloombergu”, pokazalo je da sve više poslova nestaje zbog veštačke inteligencije.
Britanske kompanije prijavile su da je AI doveo do neto gubitka radnih mesta u poslednjih 12 meseci – pad od osam odsto, što je najviša stopa među vodećim ekonomijama, uključujući SAD, Japan, Nemačku i Australiju.
Sam Majkrosoft je prošle godine naveo 40 zanimanja koja su “najviše izložena riziku” da ih preuzme veštačka inteligencija.
Ipak, nije sve tako crno – prema pisanju “Economic Timesa”, Gejts smatra da to neće važiti za tri profesije za koje veruje da će opstati kroz AI revoluciju.
Programeri
Ovo bi moglo iznenaditi mnoge, ali ljudi koji zapravo prave AI sisteme vrlo verovatno će zadržati svoje poslove.
Iako je veštačka inteligencija znatno napredovala u generisanju koda, i dalje zaostaje kada je reč o preciznosti i veštinama potrebnim za razvoj složenog softvera.
Sedamdesetogodišnji Gejts smatra da će ljudski programeri biti neophodni za otklanjanje grešaka, unapređenje i usavršavanje AI sistema – suština je da veštačkoj inteligenciji i dalje trebaju ljudi koji će njome upravljati.
Vrednost programera neće opadati – naprotiv, njihove veštine postaće još važnije.
Biolozi
Posebno oni u medicinskim istraživanjima i naučnim otkrićima, koji se oslanjaju na kreativnost i kritičko razmišljanje, navodno će biti sigurni.
Takve osobine teško je replicirati veštačkom inteligencijom – programi često mogu da analiziraju podatke i postavljaju dijagnoze, ali ne uspevaju kada treba osmisliti nove koncepte.
AI ne može da napravi iskorak u revolucionarnim istraživanjima niti da formuliše nove hipoteze. Zbog toga Gejts smatra da će biolozi imati ključnu ulogu u daljem razumevanju života i napretku medicine.
U ovoj oblasti AI može biti koristan alat, ali ne i zamena.
Radnici u energetici
Oni koji rade u energetskom sektoru mogu da odahnu – reč je o ogromnoj i previše složenoj oblasti da bi je tehnologija mogla samostalno voditi.
Bilo da je reč o nafti, nuklearnoj energiji ili obnovljivim izvorima, stručnjaci u ovoj industriji zaduženi su za pronalaženje održivih rešenja i zadovoljavanje potreba čovečanstva.
Gejts tvrdi da AI može pomoći u analizi i efikasnosti, ali da je ljudska stručnost presudna kada je reč o donošenju odluka – posebno u energetici i naročito u kriznim situacijama.
On priznaje da njegove prognoze možda nisu stoprocentno tačne, jer će se uticaj veštačke inteligencije na tržište rada razvijati na načine koje još ne poznajemo – slično kao tokom industrijske revolucije i uspona interneta.
Koji su poslovi ugroženi zbog AI?
U izveštaju prošle godine, “Microsoft” je naveo 40 zanimanja koja su “najviše izložena riziku”, od najvećeg ka manjem preklapanju, među kojima su:
prevodioci i tumači (98 odsto preklapanja)
istoričari (91 odsto)
matematičari (91 odsto)
lektori (91 odsto)
operateri za automatsko kodiranje (90 odsto)
pisci i autori (85 odsto)
statistički asistenti (85 odsto)
prodajni predstavnici (84 odsto)
tehnički pisci (83 odsto)
novinari (81 odsto)
Međutim, viši istraživač u “Microsoftu”, Kiran Tomlinson, rekao je za tim “Sky News Money” da studija “istražuje koje kategorije poslova mogu produktivno koristiti AI četbotove, a ne da li će poslovi biti ukinuti ili zamenjeni”.
