Ostavka Željka Obradovića trese Srbiju, KK Partizan, navijače, kolege trenere, poput malo dužeg elektrošoka. Teško je proceniti da li više kada se pre četiri i po godine vratio u klub ili sada kada je rešio da zatvori vrata.
Većini je nezamisliv ovakav epilog, uz kritike na račun pojedinih klupskih struktura, kao i na odnos i ponašanje brojnih stranih pojačanja.
– Šta da kažem osim veliko razočaranje. Da se dođe u situaciju da se jedna takva faca, u pozitivnom smislu, mogu tako da kažem jer smo prijatelji, natera na ovakav potez. Pa, probleme ako ih je bilo, trebalo je da rešavaju i ljudi u klubu, taj sportski menadžment. Mogli su sve da dozvole, ali ne i da dovedeš u pitanje nekoga koji je toliko veliki. Sa naše, trenerske strane, sa srpske, a da ne govorim sa Partizanove strane – pričao je u dahu Željko Lukajić za Sport klub.
Nekadašnji trener Partizana, PAOK, Vojvodine, Hemofarma, Igokee, Spartaka, da spomenemo samo neke klubove u bogatoj karijeri, objašnjavajući „slučaj“ proslavljenog kouča, konstatuje:
– Rezultata uvek imaš, ovakvih i onakvih, ali da se pogledamo u ogledalo. Da Žoc nije došao, Partizan bi bio pred kolapsom. Njegovim povratkom, eto motiva, sponzora, navijača, sve živo. A mi, kao mi, sve brzo zaboravljamo. Pa, Partizan do juče nije bio ni učesnik Evrolige, ugašene mlađe kategorije, ma održavao se u životu dok se on nije vratio.
Na pitanje da li je i koliko Obradović imao kontrolu ekipe kada igrači nisu adekvatno reagovali tokom utakmica često duplirajući greške baš posle tajm auta, Lukajić će gotovo oštro:
– Pogledajte koliko kašlju Barselona, Real, pa ništa, igra se, dok se ne napravi tim. To se ne radi tako lako. Tim nikad nije bio skup najboljih igrača. Kako je Crvena zvezda igrala protiv Olimpijakosa, e, pa to je tim. Ko god uđe da doprinos i svi na klupi skaču. Ako im pogledamo „si vije“, pa nemaju bolje od Partizanovih prvotimaca, a i mnogih drugih evroligaša. Ali način pristupa, ogromna razlika. Kao i kada pričamo o smrti, možeš da pogineš kao heroj i kao kukavica.
