D.Dekić
ZANIMLJIVI VREMEPLOV

Jedinstveni doživljaj, šetnju kroz istoriju pisma od drevnih civilizacija do danas, ponudio je beogradski Pedagoški muzej novom izložbom Od pećine do računara kroz istoriju, autorke dr Aleksandre Milovanović, kustosa i pomoćnice direktora muzeja.

Novi projekat, deo stalne postavke muzeja, osim edukativne funkcije za mlade naraštaje, predstavlja i svojevrsnu promociju ćiriličnog pisma kojem latinica krupnim koracima, preuzima primat u Srbiji.

– Izložba pokazuje razvoj pisma kroz epohe do najsavršenijeg, a to je ćirilica – tumači direktor muzeja Slobodan Vuksanović.

Duh zajedništva

Posebna čar je, kako objašnjavaju u muzeju, što posetioci neće biti samo puki gledaoci, već i aktivni učesnici.

Pisma s kojima će se upoznavati na ovoj izložbenoj postavci su slikovno pismo – hijeroglifi Egipta, klinasto pismo – Sumer, Vavilon, fonetsko pismo, odnosno feničanski i grčki alfabet, latinica u Rimu, glagoljica Ćirila i Metodija, staroslovenska ćirilica Klimenta i Nauma i ćirilica Vuka Karadžića.

Učionica kao nekad (Foto: D. Dekić)

Autorka izložbe objašnjava da će svi koji dođu u muzej moći da vide i nekadašnje podloge za pisanje, štice, materijale koji su se koristili za pisanje, ali i sredstva poput guščjeg pera i starih pisaljki raboš i stilos.

– Pored popularizacije ćirilice, rešavanjem zagonetki, rebusa, pitalica i otkrivanja pojmova koji su prilagođeni deci osnovnoškolskog uzrasta, učesnici ove radionice će kao kroz vremeplov, savladavati etape vremenskog putovanja, po državama i narodima u kojima su izložena pisma bila karakteristična. Upoznavaće se sa njihovim nastankom, razvojem, korišćenjem, osobenostima i trajanjem u istoriji – priča nam Aleksandra Milovanović.

Prostor muzeja u kojem je postavka nalik je kompjuterskim video igricama u kojim se prelazi iz jednog nivoa u drugi. Sve počinje velikim drvenim vratima iza čije se kvake pojavljuje drevni Egipat piramida i faraona, mumija i hijeroglifa. U sledećem nivou je Mesopotamija i klinasto pismo, a onda vas dočekuje Grčka i alfabet. I tako, sve do Srbije i ćirilice.

Osobenost te zabavne igre podrazumeva, prema rečima autorke, aktivno učešće uglavnom osnovaca, kroz rešavanje problema u timskom radu.

– Oni tako ne samo da uče, već i razvijaju logičko razmišljanje, gradeći pritom duh zajedništva – pojašnjava Aleksandra Milovanović za „Vesti“.

Evropski raritet

Ovu edukativnu avanturu na delu nam je pokazala grupa devojčica koja je krenula kroz prostorije u pronalaženje enigmi. Pažljivo su osmatrale oko sebe kako bi pronašle zadatke sakrivene na zidu, podu ili iza eksponata.

– One su jedna vrsta detektiva koja zajedničkim snagama rešava zagonetku. Ako je reše, idu dalje u sledeću prostoriju, na sledeći nivo. Mi ih pratimo na ekranu, povezani smo s njima toki-vokijem i ukoliko ne uspeju da odgonetnu, pomažemo im da dođu do odgovora i uspešno završe igru. Pritom i mnogo toga nauče o pismu i jeziku kako starih naroda tako i o ćirilici – priča Milovanović.

Foto: D. Dekić

Izložba omogućava i takmičenja ekipa koje se, kako kaže, mogu prijaviti Pedagoškom muzeju, ići kroz epohe, zabaviti se i timski izvojevati pobedu. Cilj je, prema rečima autorke, učenje kroz igru.

– Mi, u stvari, na zabavan i prijemčiv način objašnjavamo najmlađoj populaciji kako je nastalo ćirilično pismo, uz obavezni osvrt na njegovu današnju upotrebu u informacionim tehnologijama kao što su kompjuter, mobilni telefon, tablet, internet. Ali, i kako se ćirilica može uspešno koristiti ravnopravno sa latinicom, koja je dominantna u savremenom svetu – priča autorka izložbe.

Srbija je evropski raritet, jer je njen jezik jedini na Starom kontinentu u kojem se istovremeno koristi i ćirilica i latinica. Međutim, prema onoj narodnoj „dođoše divlji, isteraše pitome“, prevagu nad izvornim srpskim pismom odnosi latinica. Razloga je više, a prvenstveno su to savremeni trendovi komuniciranja sa svetom i veliki broj inostranih kompanija na domaćem tržištu. Malo, pomalo zvanično srpsko pismo je potisnuto. Koliko je danas na marginama govori šokantna statistika sa nedavnog okruglog stola o upotrebi ćirilice u javnom prostoru, na beogradskom Filološkom fakultetu koja kaže da se ćirilično pismo koristi čak pet puta manje od latiničnog.

Edukativna igra

– Ovo je jedinstven način učenja pisma kroz istoriju, njihovog trajanja na moderan, tehnički implementiran, zabavan i edukativan način, uz korišćenje savremene tehnologije i kompjuterskog animacionog, grafičkog i zvučnog dizajna i programskih odnosno softverskih i hardverskih, usavršavanja, takozvanih apdejtova – pojašnjava Aleksandra Milovanović.

Dominacija latinice

Prema istraživanju koje je pre nekoliko godina sprovela agencija Open Sours, 47 odsto ispitanika koristi latinično pismo, dok njih 36 odsto piše ćirilicom. Razlika je još veća među korisnicima interneta, gde 57 odsto njih piše latinicom, a 29 odsto onih u digitalnoj komunikaciji koriste ćirilicu. Inače je latinično pismo mnogo nadmoćnije i u srpskom virtuelnom svetu, jer postoji skoro 100.000 latiničnih domena, dok je od ustanovljenja oznake „srb“ za sedam godina registrovano manje od 3.000 ćiriličnih domena.