Predsednik Komisije za nestala lica Veljko Odalović i predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta istakli su za RTS da međunarodna zajednica i Hrvatska nastavljaju da kriju istinu o tragičnim događajima tokom i posle “Oluje”, te da su prognani Srbi i dalje ostavljeni bez pravde i imovinskih prava.
Predsednik Komisije za nestala lica Veljko Odalović izjavio je za RTS da međunarodna zajednica ćutanjem učestvuje u ozbiljnoj “prljavoj igri” kada Hrvatska ne želi da razmeni informacije o akciji “Oluji”, kako se ne bi saznalo koje su razmere zločina koji se desio pre tri decenije.
“Srbi, od kojih je najveći broj imao više od 60 godina, stradali su samo zato što su bili na svojim ognjištima”, poručuje Odalović.
Smatra da Hrvatska slavi “Oluju”, zločin kog bi trebalo da se stidi, jer je proterala više od 200.000 Srba sa svojih ognjišta, preko 2.000 ljudi je u pogromu ubijeno, dok se 580 vodi kao nestalo, a za desetine njih se i dalje ne zna šta se dogodilo.
“Hrvatska treba da se stidi jer je više od 60 odsto žrtava bilo starije od 60 godina, a najveći deo ubijenih su starci i starice. Kada preuzimamo tela i vidimo godišta – kako možete to povezati sa akcijom i pobedom, kada ste ubijali i kidnapovali ljude? Bili su krivi samo zato što su bili na svom ognjištu”, ukazuje Odalović.
Dodaje, takođe, da je od više od 1.200 tela iz akcije “Oluja”, 750 identifikovano, a više od 450 tela Srba ostalo neidentifikovano, jer Hrvatskoj odgovara da tako ostane, kao i da se ne vrše ekshumacije – da se ne bi potvrdile razmere zločina.
Orkestrirana kampanja
Prema njegovim rečima, to je ‘ozbiljna prljava igra’ međunarodne zajednice, koja je u svim misijama bila zvanično prisutna, ali svoju ulogu nije ostvarila
“I danas imamo orkestriranu kampanju protiv Republike Srpske. Zašto se Milorad Dodik optužuje? Zato što navodno nije poštovao odluke nekoga ko više nije u mandatu”, navodi Odalović.
Odalović ističe da postoji orkestrirana kampanja međunarodne zajednice, u kojoj se Hrvatskoj dozvoljava da nekažnjeno slavi “Oluju”, Prištini da hapsi ljude, kao i da se sprovode odluke donete protiv Dodika.
“Kako je moguće da je dva miliona Srba, samo u dva pogroma, uključujući i ‘Bljesak’, proterano sa svojih ognjišta, a da to niko nije pokušao da spreči? To je kampanja koja dugo traje. To ne rade samo Albanci na KiM, muslimani u BiH, Hrvati u Hrvatskoj – to rade razni ‘Šmitovi’”, kaže Odalović.
Ističe i da Zagreb od Beograda traži informacije, iako se tela, grobnice, mrtvačnice, arhive i istražni organi nalaze u Hrvatskoj, gde su se i desili zločini.
“Nemamo problem da podelimo informacije, ali to ne može da bude jednosmerno – to bi trebalo da bude razmena i zajednički rad, u skladu sa sporazumom. Pet godina nismo pozvani da budemo na lokacijama, jer je promenjena politika, odnos i za njih to više nije tema, posebno otkad su ušli u EU. Ratni zločini ne zastarevaju, ali ne postoji spremnost”, zaključuje Veljko Odalović.
Miodrag Linta: “Oluja” za prognane Srbe iz Hrvatske još traje
Predsednik Saveza Srba iz regiona, Miodrag Linta, navodi za RTS da u Hrvatskoj ne postoji stvarna politička volja da se reši pitanje nestalih i stradalih Srba.
Naglašava da Hrvatska ne pokazuje stvarnu političku volju da reši pitanje nestalih Srba, jer bi time bila dovedena u pitanje osnovna narativa o “domovinskom ratu”, prema kojem su Srbi predstavljeni kao agresori.
“Ključni razlog je činjenica da bi time bilo dovedeno u pitanje temelje Hrvatske države, a to je lažni mit o domovinskom ratu prema kojem su tobože Srbija, JNA i krajiški Srbi agresori i zločinačka strana, a Hrvatska je tobože bila žrtva velike srpske agresije i ovde je nekakav obrambeni rat”, rekao je Linta.
On je pozvao Srbiju da nastavi da se bori u međunarodnoj zajednici za istinu o stradanju srpskog naroda, te da pokrene inicijativu za osnivanje Memorijalnog centra srpskih žrtava i podizanje spomenika svim stradalim Srbima od 1990. do 2000. godine.
Ističe da za mnoge prognane Srbe iz Hrvatske “Oluja” još uvek traje. Prema njegovim rečima, najveća bol za izbegle Srbe je to što nisu saznali istinu o sudbini svojih najmilijih.
Linta je takođe ukazao na činjenicu da je Hrvatska od završetka rata vodila politiku etničkog čišćenja i otimanja srpske imovine.
“Oteta stanarska prava, poljoprivredno šumsko zemljište, neizmirene penzije i naknade štete za uništenu imovinu, sve su to ključna pitanja koja moraju biti rešena”, rekao je Linta.
On je naglasio da je Bečki sporazum o sukcesiji i njegov aneks G, koji garantuje povrat privatne imovine, ključan za rešavanje ovih pitanja. Takođe, smatra da bi Srbija trebalo da osnuje državnu instituciju koja bi pružala pravnu pomoć prognanim Srbima u ostvarivanju imovinskih prava, naročito u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.
Linta je podsetio na teške uslove života mnogih prognanih Srba, koji se suočavaju sa problemima u integraciji, te pozvao vlasti Republike Srbije da donesu adekvatne odluke koje će omogućiti tim porodicama da postanu vlasnici svojih stanova i da konačno reše pitanje imovine.
