Na jučerašnjem samitu SAD – EU u Briselu, kako se i očekivalo, potvrđeno je da Amerika i Evropa u Ukrajini žele da formiraju savez protiv Rusije . "Sprovodićemo sankcije protiv Rusije sve dok ne ocenimo da su Evropa i Rusija uskladile svoje ponašanje, sve dok Rusija ne opozove svoju odluku o aneksiji Krima koju mislim niko van Rusije ne uzima ozbiljno", rekao je američki predsednik Barak Obama na konferenciji za štampu.
|
Govor |
Da se iza političkih zaoštravanja i kombinacija nalaze ekonomski interesi potvrđuje i činjenica da je ključna tema samita bio ugovor o transatlantskoj slobodnoj trgovinskoj razmeni o čemu traju pregovori, uprkos velikom protivljenju ekološki opredeljenog dela javnog mnjenja u EU, pogotovu onih koji brane organsku poljoprivredu.
Razgovori su bili usredsređeni kako da se EU snabdeva energijom i gasom u slučaju da se sankcije protiv Rusije prošire, s obzirom na to da je Rusija glavni evropski snabdevač. Vašington ubeđuje Evropljane da kupuju energente od SAD umesto od Rusije. Obama je potvrdio da je već odobren izvoz povećane količine američkog gasa u Evropu i objasnio da je reč o novoj tehnologiji (sporni "fraking" koji Evropa odbacuje) kojom su SAD uvele i napunile rezerve.
Posle samita, američki predsednik trebalo je da poseti sedište NATO-a u Briselu gde će sa Andersom fog Rasmusenom razgovarati o zatezanju odnosa Zapada i Rusije zbog krize oko Ukrajine. Kako se očekuje, biće naglašen značaj člana 5 povelje NATO pakta, koji kaže da su sve članice obavezne da pokažu solidarnost u slučaju da je jedna od članica pakta napadnuta (Ukrajina to nije).
U tom smislu Obama je već posredno poslao poruku preko Džoa Bajdena, potpredsednika SAD, tokom njegove nedavne posete Poljskoj i baltičkim zemljama, najviše zabrinutim za sopstvenu bezbednost.
