Mirko Majstorović
R.M.Lukić
Najstariji u Gradini: Grupu Koletovo jato predvodi Mirko Majstorović (u sredini)

Tradicionalni narodni zbor koji se kod Crkve Svete Bogorodice u potkozarskoj Gradini održava još od vremena kralja Petra, kada je hram i podignut i ove godine je održan uz bogat program koji je vodila „naša Jaca“, popularna voditeljka Radio Prijedora.

Program je posle liturgije, na kojoj je osveštano maslo za bolesne, blagoslovio sveštenik Vladimir Kos.

– Dobro nam došli svi, ali bih rado da među vama vidim više mladih – reči su mladog paroha koje su već na početku ukazale na nedostatak mladih koji iz ovih krajeva sve više odlaze u Zapadnu Evropu, a po tradiciji najmasovnije u Sloveniju.

Problem niko ne osporava pa ni voditeljka koja je s puno optimizma najavila program pun ojkača koje su kao na nekom festivalu izvodile grupe iz više sela „s ove i s one druge, strane Kozare.“

– Oj Gradino, selo moje žalio te ne bi, da se nisam rodio u tebi – prva je krupnim, ali setnim momačkim glasom otpevala gradinska grupa Koletovo jato koju je predvodio Mirko Majstorović kojem su ojkača i Gradina bile glavni razlog da napusti Frankfurt i vrati se u zavičaj.

– Radio sam u Frankfurtu, ali nostalgija me je vukla u rodni kraj i posle sedam godina spakovao sam kofere i vratio se nazad. Gledajući ekonomski račun u Frankfurtu je bolje jer se više zaradi, ali lepota života je ovde u Gradini – kaže Mirko Majstorović, koji zajedno sa imenjakom Niševićem, Dragomirom Bunićem i Rajom Predojevićem čuva i pomalo podmlađuje nadaleko poznatu gradinsku grupu Koletovo jato.

Grupa bogoslova iz Foče koju je predvodio budući sveštenik Darko, jasno je stavila do znanja da su oni „braća ispod Kozarice, gde majke ne rađaju izdajice“, a Vesele žene iz Kostajnice, dve Rade i jedna Dara, još nisu zaboravile „jele i topole gde su ih milovale lole“. Jaca naglasi da su one pobednice Smotre ojkače u Piskavici, ali uz svako poštovanje njihovog uspeha, pet snažnih momaka grupe Janjac iz Svodine – „carevine ojkače“, nisu im dale pardona. Snažnim i složnim glasovima rasterali su i oblake koji su se preko brežuljkastog Markovca ozbiljno približavali crkvi i raspoloženom narodu koji je raspevan i razigran proslavljao svoj omiljeni zbor, na koji se slila masa sveta iz cele jelićke parohije kojoj pripada i najlepše selo na svetu – Gradina.

A da je tako potvrdili su, sudeći po aplauzu, najbolji pevači, Gocina grupa iz Kostajnice, što nije osporio ni tamburaš Neđo Bojić iz susedne Krivaje koji je još jednom prošetao dobro poznatim gradinskim stazama.

Reviju pevanja završila je Gocina grupa tvrdnjom da „nema raja bez rodnog kraja, jer u daljini nema ni prela, ni običaja“, što je potvrdio i Mladen Kljajić, koji je na zbor s bratancom Mirkom stigao iz Beograda.

Najbolja rakija za pesmu

Moćna grupa Prijedor, osam delija kao od stene odvaljeni, za gromoglasnu pesmu „Oj Gradino, selo na brijegu u tebi se sokolovi legu“ pobrali su najburniji aplauz, a Miroslav Ratkovih počastio ih je najboljom rakijom, onom „žutom gradinskom“.

Da bi valjda malo umirili kao vatru razbuktalu masu raspoloženog sveta grupa Tromeđa 2 iz Turjaka povukla je umirujuću svatovsku, a mir je s unukom Nemanjom počeo da seje i tamburaš, Banjalučanin Milovan Đulum. Ništa im nije pomoglo. Vatru je ponovo zapalila grupa Zmijanje koja je, kako ih pecnu voditeljka Jaca, malo i popila, „jer ojkača ne ide bez rakije“.

Vratiće se mladi

– Uvek sam tu. Ojkača i Kozaračko kolo ,to je naše i bez toga se ne može. Mladih danas nema mnogo, ali će doći ako im sačuvamo Kozaračko kolo i ojkaču. Vole oni to kao i mi ali su otišli da se izbore za bolji život. To je trenutna situacija. Vratiće se oni kao i mi. I mi smo išli pa smo opet došli, sad ponovo svi zajedno pevamo i igramo – optimista je Radenko Stojnić Popović, koji je svoju penziju zaradio u Slovenačkoj železnici.