Albanski istoričar i političar Kočo Danaj kreće u pohod Crnoj Gori gde će tokom ovog meseca u Plavu i Gusinju promovisati projekat zajedničke države Albanaca, odnosno ujedinjenje Albanaca u regionu.
Pošto je termin "Velika Albanija" postao ozloglašen zbog toga što je to bio projekat nacističke Nemačke tokom Drugog svetskog rata, Danaj ga je rebrendirao u projekat "prirodna Albanija", koji bi osim matice obuhvatao delove Srbije, Crne Gore, Makedonije i Grčke u kojima žive Albanci.
Najavljena turneja Danaja po Crnoj Gori s pažnjom se prati i u Skoplju. Tim pre što su i neki poslanici u makedonskom parlamentu iz albanskog političkog bloka zajedno sa poslanicima albanskog, kosovskog i crnogorskog parlamenta prošle godine potpisali peticiju Danaja o takozvanoj prirodnoj Albaniji. Danaj je tada upozorio da će izbiti treći balkanski rat ako se ne ostvari ideja o ujedinjenju Albanaca u jednu teritoriju u okviru granica predviđenih aktom usvojenim na skupštini u Valoni 28. novembra 1912. godine.
|
Nacistički projekat Velika Albanija je nacistički apel povezan sa junom 1941. godine, dogovorom italijanskog fašističkog šefa diplomatije grofa Ćana i Hitlerovog prvog diplomate Joahima fon Ribentropa o podeli zona i teritorija na Balkanu. Nakon tog dogovora stvorena je Velika Albanija, koja iz prirodne Albanije isključuje Preševo, Bujanovac, Vitinu, Kačanik, Kumanovo i stvara četiri prefekture na Kosovu. Ne obuhvata ni Mitrovicu, ni sever Kosova. |
– Velika Albanija je izraz koji koriste naši protivnici da bi uplašili Evropu, SAD i susede veleći da će Velika Albanija zapaliti Balkan.
– Albanija u prirodnim granicama je Albanija izgrađena na temelju četiri otomanska vilajeta, sa albanskom većinom, granicama od Preševa do Preveza, i od Drača do Skoplja – rekao je Danaj.
Kočo Danaj, koji je bio savetnik u socijalističkoj vladi Fatosa Nanoa i Pandeli Majkoa, predviđa da će proces stvaranja zajedničke države Albanaca teći u osam faza, a sve će početi spajanjem s Kosovom i preuzimanjem teritorija od zapadne Makedonije, potom grčke oblasti Čemerija, srpske Preševske doline i dela Crne Gore.
– Svi koji žele regionalni mir trebalo bi da da podrže prirodnu Albaniju. U suprotnom, biće rata, ali ne od Albanaca, ne u albanskim oblastima i ne sada – rekao je Danaj i pojasnio da će ukoliko izbije rat, žarišta biti u severnom delu Kosova, Makedoniji, Grčkoj i BiH.
Od mogućih vojnih sukoba između Makedonaca i Albanaca poput onih 2001. godine strahuje i bivši pomoćnik direktora Agencije za obaveštajni rad Makedonije Zoran Mitevski Gale, koji je uveren da je institucionalno Makedonija već podeljena na dva dela.
