Optužila Srbiju da se prva otcepila!

DRVLJEM I KAMENJEM : Sonja Biserko

 

Jednomesečna rasprava Hrvatske i Srbije o međusobnim tužbama za genocid u ratnom sukobu 1991- 1995. okončana je juče pred pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu koji najkasnije do početka sledeće godine treba da donese presudu. Odluka će biti konačna, što znači da strane neće imati pravo na žalbu. Poslednji dan javne rasprave pripao je Hrvatskoj, koja je pozvala najviši sud UN da odbaci srpsku tužbu, Srbiju osudi za genocid nad Hrvatima i obaveže je da nadoknadi ratnu štetu. Hrvatski pravni tim takođe je zatražio da se Srbiji naloži da sudi svima koji su počinili "genocidne" zločine u Hrvatskoj, da Beograd pruži informacije o 865 osoba koje se još vode kao nestale i da vrati oko 25.000 kulturnih i istorijskih predmeta oduzetih u vreme rata.
– Protagonisti genocida bili su JNA, srpske paravojske i lokalne snage, čiji su visoki pripadnici za zločine u Hrvatskoj bili osuđeni pred Haškim tribunalom – naznačila je šefica hrvatskog pravnog tima Vesna Crnić Grotić, posebno ističući da Tribunal u Hagu "nije optužio ni osudio nijednog hrvatskog zvaničnika za zločine u Hrvatskoj".
Međutim, više od ovih reči srpsku javnost je interesovalo šta je govorila predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Sonja Biserko koja je svedočila u korist Zagreba i čiji je iskaz sve do juče bio pod embargom. Biserko je u svedočenju od 4. marta tvrdila da je secesionističke poteze prva povukla Srbija ustavnim promenama iz 1990. (!), da je srpska vlada deceniju uoči 1991. vodila "krstaški rat" protiv Jugoslavije i da je JNA bila podvrgnuta promenama da bi "Srbi mogli da je kontrolišu".
– Srbija je oduvek shvatala Jugoslaviju kao Veliku Srbiju, negirala prava i identitete Makedoncima, Hrvatima i drugima – tvrdila je Biserko dok ju je ispitivao član hrvatskog pravnog tima Kir Starmer.
Precizirala je da je takvu politiku zaokružio Memorandum SANU, a da su ga zastupale stranke SPO i SRS.
Tokom unakrsnog ispitivanja zastupnika Srbije, advokata Novaka Lukića, Biserko je pokazala zaboravnost i nerazumevanje pitanja. Izbegla je odgovor na pitanje da li su ustavni amandmani u Sloveniji, inače usvojeni pre izmene srpskog ustava, a koji su dali prednost republičkom nad federalnim ustavom, bili secesionistički? Na pitanje da li je rezolucija kojom je Slovenija, u julu 1990, proglasila suverenitet secesionistički dokument, Biserko je uzvratila: "Šta je bio sadržaj, podsetite me?"
Kada ju je Lukić pitao za rečenicu Stjepana Mesića, tadašnjeg predsednika Predsedništva SFRJ, "Mislim da sam obavio zadatak, Jugoslavije više nema", Biserko je tvrdila da Mesić nije imao kontrolu nad JNA, kao i da je izjava irelevantna jer od Titove smrti pa do 1990. osim Srbije "nijedna druga republika nije razmišljala o odvajanju i odlasku iz Jugoslavije".
Na ponovljeno pitanje ko je Mesiću dao zadatak da razbije Jugoslaviju, ona je uzvratila: "Ne razumem vaše pitanje."