U hramu Vozdviženja časnoga Krsta Gospodnjeg u Kelnu minule nedelje bilo je posebno svečano, jer je protojereju stavroforu Neđi Janjiću, arhijerejskom zameniku i parohu kelnskom, uručen orden Svetog mučenika Jovana Vladimira, kneza srpskog, kojim ga je odlikovao Sveti arhijerejski Sinod Srpske pravoslavne crkve. Svima u hramu dirljiv je bio momenat kada je visoko crkveno odlikovanje omiljenom proti uručio vladika Grigorije. Dugo prota Neđo službuje na području Severne Rajne i Vestfalije, a čin dodele odlikovanja izazvao je osmehe na licima vernika koji su, baš kao i njihov paroh, bili srećni. Prisustvo ovom velikom događaju u kelnskom hramu bilo je ograničeno zbog korona mera, a da nije toga svakako bi mnogo više parohijana došlo da podeli radost sa protom.
Vladika Grigorije je u obrazloženju odlikovanja napomenuo da su srećni oni vernici koji u svom domu imaju prečasne oce Neđu i Mladena i pozvao sve da se pomole za krepko zdravlje i miran život oca Neđe i protinice Alke Janjić. Protinicu Alku vladika je nagradio Arhijerejskom gramatom za njen višedecenijski trud i revnost u Crkvi i za Crkvu.
Otac Neđo je zahvalio episkopu Grigoriju na predlogu da bude odlikovan, članovima Svetog Sinoda koji su predlog uvažili i patrijarhu Porfiriju, “bez čijeg blagoslova mi ovo priznanje ne bi moglo pripasti”.
– Ukazane su mi, do sada, u mojoj svešteničkoj službi, mnoge počasti, dodeljena i priznanja, ali jedno od najdražih je ovo koje mi je upravo uručeno. Nemoguće je, u prigodnoj reči iskustva iz višedecenijske svešteničke službe sažeti u nekoliko rečenica, ali smatram svojom obavezom da prvo pomenem roditelje oca Veljka i majku Radojku. Od njih sam primio ne samo život nego i temelje vere. Veliku zahvalnost iskazujem i dugujem svojoj porodici, na prvom mestu popadiji Alki koja je uvek bila dobra supruga, majka, iskren i pravi prijatelj u svim radostima i iskušenjima života. Hvala i našoj deci za svu pažnju i ljubav koju pokazuju prema nama. Blagodarim Božjoj promisli da u ocu Mladenu imam dostojnog naslednika. Sa velikom ljubavlju i zahvalnošću se sećam dragih rođaka, komšija i prijatelja iz mog rodnog sela i dragih parohijana sa Borika, iz Goražda, Dortmunda, Altene i Kelna koji su me pomagali i podržavali u svešteničkoj službi. Ovaj orden pripada i svima njima – istakao je otac Neđo Janjić posle dodele ordena.
Među onima koji su mu uputili srdačne čestitke bio je i dr Ilija Đorđević, hirurg u jednoj kelnskoj bolnici i predsednik Crkvene opštine.
– Srećan sam kao čovek što imam ovakvog pastira čijom sam duhovnošću i sam obogaćen – istakao je dr Đorđević obraćajući se prisutnima.
Posle svečanog bogosluženja Goranu Adamoviću je uručena Arhijerejska gramata za pomoć u renoviranju crkvenih prostorija i priređena je trpeza ljubavi za ograničen broj prisutnih zbog korone.
Došla i kumica Anastazija
Posebnu radost, odlikovanje oca Neđe, izazvalo je u porodici Anđelković iz Altene pored Hagena. Dok je službovao u Alteni prota je krstio, tada bebu, sada već devojčurka Anastaziju. Ona pomalo stidljiva i zbunjena nije želela da govori za medije, ali je njen otac Aleksander rado za “Vesti” ispričao istorijat prijateljstva sa protom Neđom. Pre svega je istakao predivnu atmosferu i da mu je čast što sa ćerkom deli radost zbog odlikovanja.
– Mog kuma sam upoznao 2000. godine kada je još služio u Altenskoj parohiji. Jednom sam sa ocem, koji je redovno išao na nedelje liturgije, pošao i ja. Bilo mi je drago da idem u crkvu u Alteni. Tada sam upoznao protu Neđu. Posle liturgije smo popričali i predstavio sam se, šta sam po zanimanju. Bio sam izučio bankarstvo i nekako smo došli do teme blagajne, pitao me je da li sam voljan da pomognem u crkvi. Meni je to bila velika čast i tako sam više saznao o našoj veri i Crkvi – priča Aleksander.
Narednih godina su se prota Neđo i on sve više upoznavali.
– Moga kuma bilo je fenomenalno slušati posle liturgije kad se okupimo u sali. Njegove reči su, kako da opišem, bile melem. Kad kod sam imao neki problem mogao sam da ga nazovem i uvek dobijem savet. To mi je dalo snage u životu. Kad se 2004. u julu rodila Anastasija, pitao sam oca Neđu da bude kum i krsti moju ćerku. Odmah je prihvatio, što me kao čoveka ispunilo srećom. Posle krštenja naša veza se još više ojačala. Kontakt nikad nismo prekinuli, iako kum živi u Kelnu udaljenom oko 120 kilometara. Posebno sam zahvalan proti i kumu Neđi, što je moju duhovnost postavilo na pravi put. U parohiji Altena-Hagen sam od 2004. pa sve do danas predsednik Crkvene opštine…. Danas mi je bila velika čast da prisustvujem svečanosti povodom uručenja ordena mom kumu i zahvalim za svu dobrotu koju je podario meni i mojoj porodici.
Paroh i sužanj
Otac Neđo Janjić je rođen 1957. godine u Krivajevićima, opština Ilijaš, Republika Srpska. Bogosloviju je završio u manastiru Krka 1977. U čin đakona i sveštenika rukopoložen je 1979. godine u Sabornom hramu u Sarajevu. Od komunističkog režima 1980. godine osuđen je na višegodišnju robiju zbog navodnog velikosrpstva. Kaznu je izdržavao u zeničkom kazamatu. Kao paroh službovao je na Borikama i u Goraždu. Po blagoslovu mitropolita Nikolaja Mrđe, kao klirik Eparhije dabrobosanske 1992. godine dolazi u Nemačku u tadašnju Eparhiju srednjoevropsku. Prvo je obavljao dužnost v. d. paroha u Dortmundu (1992-1997) i paroha u Lidenšajdu (1997-2004). Od 2004. paroh je u Kelnu. Dužnost starešine obavljao je do 2012. godine. Dostojanstvom protonamesnika odlikovan je 1999, činom protojereja 2002, a pravom nošenja crvenog pojasa i kadifene kamilavke 2005. godine. Blaženopočovši patrijarh Irinej odlikovao ga je pravom nošenja naprsnog krsta 2014, a iste godine postavio ga je za arhijerejskog namesnika Severne Rajne Vestfalije i člana Eparhijskog crkvenog suda.
U braku je sa Alkom (rođenom Mihajlović) imaju četvoro dece: Mladena (paroha druge kelnske parohije), Radojku, Đorđa i Jovana.
Otac po telu, brat u Hristu
Posebne emocije kod svih u hramu izazvalo je nadahnuto obraćanje sveštenika Mladena Janjića.
– Otac Neđo je moj otac po telu, moj brat u Hristu i moj duhovni otac. Želim dragi tata i mama, da vam čestitam ovu divnu radost koju zajedno proživljavamo u ime Radojke, Đorđa, Jovana, Marine, Lazara, Rastka, Milice, Nemanje i Anastasije uz želju da vas Bog zajedno voli kao i do sada.
Govorio je Mladen i o odrastanju bez oca, koji je nepravedno tamnovao tri godine, o kasnijem zajedničkom služenju liturgija i o tome da su od oca i sina postali sabraća i najbolji prijatelji.
– Dragi oče, znam da smo mi tvoja deca i tvoja unučad, ali i tvoja duhovna deca, zapravo ordeni okačeni o tvoje srce. Tvoja posebna ljubav kojom voliš svakog od nas istom snagom, ali opet i drugačije svakog ponaosob, već odavno je prepoznata ne samo od nas ovde prisutnih i mnoštva onih po svetu koji nisu danas sa nama fizički, ali jesu najlepšim pomislima i molitvama, već i od Crkve Hristove kojoj već toliko dugo revnosno služiš i služićeš – rekao je između ostalog protonamesnik Mladen Janjić.
