U Ambasadi Srbije u Parizu, 13. februara, a uoči Sretenja – Dana državnosti Srbije, biće upriličena svečanost na kojoj će predstavnicima grada Žozije biti uručen Sretenjski orden drugog stepena za naročite zasluge, iskazanu plemenitost i humanost prema srpskom narodu u Prvom svetskom ratu.
Ovaj grad je od 1916. do 1918. bio domaćin nekoliko stotina srpske dece koja su tu završavala škole, zbog čega je odlukom prethodnog predsednika Srbije Tomislava Nikolića, 2017. godine i odlikovan.
Međutim, orden će im tek sada i zvanično biti uručen, a najviše zaslugom Ambasade Srbije i našeg zemljaka iz Pariza Petra Petrovića Pepija (83), koji je čitav svoj život posvetio očuvanju istine o srpsko-francuskom prijateljstvu, ali i epskoj pobedi srpske vojske u Prvom svetskom ratu.
Petar Petrović je pune tri decenije, svakog 11. novembra, Dana primirja u Prvom svetskom ratu, zvanični zastavnik srpske trobojke ispred Večne vatre kod Trijumfalne kapije, kao i na srpskom vojničkom groblju Tije, nadomak Pariza, na koje su dolazili da se poklone predstavnici starih ratnika i njihovih potomaka i Srbije i Francuske, uključujući i generala Šarla Tranijea, Franša Deperea, admirala Geprata, maršala Foša…
Petrović objašnjava za “Vesti” da će uručenjem Sretenjskog ordena vlastima Žozijea biti otklonjena nepravda.
– I dalje je neprimereno malo pažnje poklonjeno činjenici da je tokom Prvog svetskog rata, odlukom kralja Aleksandra, nekoliko stotina mladih iz Srbije otišlo u Francusku gde su se u više gradova, od Žozijea, preko Virivila, Vorepa, Klarmon Ferana, Lorga i Mon Dofena, organizovani maturski tečajevi, da bi 1916. u Nici i Bolijeu bile formirane dve srpske gimnazije. Najviše đaka, oko 500 je bilo u Žozijeu, na granici sa Italijom. Svršeni maturanti su zatim organizovano otišli u Grčku i u okviru “Đačkog ili Univerzitetskog bataljona” učestvovali u probijanju Solunskog fronta, a zatim i u oslobađanju Srbije – priča Petrović.
Razgovaramo kod Osmatračnice srpske vrhovne komande u Dvorskom parku u Beogradu – mestu koje ovaj dugogodišnji član Društva za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije od 1918. ne propušta pri svakoj svojoj poseti Srbiji iz koje je otišao davne 1966.
– Kraljevina Srbija je tokom rata poslala na takozvane maturske tečajeve oko hiljadu mladih od 16 do 18 godina sa ciljem da posle Velikog rata budu ona generacija školovanih i obrazovanih ljudi koja će raditi na obnovi i preporodu opustošene otadžbine. Sa đacima su put Francuske pošli i njihovi učitelji, nastavnici i profesori, kako bi učenici lakše savladali jezik, kulturu, običaje, ali i da bi na taj način sačuvali svoju veru, tradiciju, kulturu, običaje i to daleko od porobljene otadžbine slaveći školsku slavu Svetog Savu – objašnjava sagovornik “Vesti” i dodaje da su u čast tih slavnih dana, opštinske vlasti na samom ulazu u Žozije, 2011. godine na mestu srušene stare kasarne, sačuvali i obnovili spomen-ploču iz 1968. u znak sećanja na Univerzitetski bataljon.
Uniforma od Vučića
Petar Petrović već decenijama reprezentuje Srbiju na čuvenom defileu u Parizu. Kako bi dostojno reprezentovao svoju zemlju on se 2017. godine obratio i lično tadašnjem premijeru Aleksandru Vučiću sa molbom da mu se obezbedi odgovarajuća uniforma u kojoj će će na još bolji način predstaviti Srbiju. Nije prošlo mnogo, a iz Ministarstva odbrane Srbije je na njegovu adresu u Parizu stigla nova srpska uniforma, sa sve čizmama.
Humanitarni rad
Raspadom SFRJ i izbijanjem građanskog rata na područjima Hrvatske i Bosne i Hercegovine, Petar Petrović Pepi se angažovao na prikupljanju humanitarne pomoći za srpski narod, koju je organizovalo bratstvo Hrama Svetog Save u Parizu, tako da je u više navrata u Bosnu pomoć nosio sa sveštenikom Slobodanom Radojčićem. Takođe, pomagao je ratno siroče bez oca i majke iz Foče sve do njegovog punoletstva. Petrović je istovremeno i dugogodišnji donator Dečje klinike u Tiršovoj, Beograd.
Sanacija vojničkog groblja
Vredno pažnje je angažovanje Petra Petrovića na sanaciji srpskog vojničkog groblja u Tijeu, gde je sahranjeno 748 srpskih vojnika iz Prvog svetskog rata, kao i angažovanje na sanaciji srpskog vojničkog groblja u Jindrihovicama, Republika Češka, gde počiva 7.100 srpskih vojnika, ratnih zarobljenika i 189 ruskih vojnika cara Nikolaja Drugog Romanova.
– Srpska država se nije angažovala na sanaciji kosturnice, već sam morao 2012. godine da uputim molbu za pomoć tadašnjem predsedniku Ruske Federacije, gospodinu Dimitriju Medvedevu. Sanacija je završena 2013. na rusku inicijativu – kaže Petrović.
