Osamdeset godina prošlo je od potpisivanja Povelje Ujedinjenih nacija kojom je i osnovana ta međunarodna organizacija.
Godišnjica je prilika da se preispitaju tada postavljeni ciljevi – svet bez rata, ravnopravan, uz poštovanje ljudskih prava i međunarodnu saradnju. U Institutu za evropske studije govorilo se na tu temu. Govornici ne veruju da bi u skorije vreme moglo da dođe do izmene ili bilo kakve reforme UN, iako se osnovni ciljevi povelje konstantno krše.
Dva meseca pred kraj Drugog svetskog rata, potpisnici iz 50 prvobitnih članica UN u San Francisku su uspostavili su viziju posleratnog sveta osnovavši Ujedinjene nacije.
Prvi cilj – spas budućih pokolenja užasa rata – do danas je neostvaren.
Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Aleksandar Gajić naglašava da je od osnivanja UN do danas bilo je na stotine oružanih sukoba ali da je prošlo 80 godina bez svetskog rata.
“Da li je bilo povoda, pa analitičari će reći da verovatno jeste. Međutim do njega nije došlo”, ističe Gajić.
Da li je vreme za reforme UN
I, pored toga, brojna kršenja dovode do raskrsnice – treba li menjati povelju, treba li reformisati međunarodnu organizaciju i način donošenja odluka u njenom najvažnijem telu – Savetu bezbednosti.
Sve tri mogućnosti su teško sprovodive zbog nesaglasja među stalnim članicama, pobednicama Drugog svetskog rata – smatraju poznavaoci.
Primer je predlog Francuske da se ograniči korišćenje veta. Velike sile, ipak, ga ljubomorno čuvaju, a dokaz su poslednji ratni sukobi.
Profesor na Fakultetu za diplomatiju i bezbednost Mihajlo Vučić navodi primere sukoba na Bliskom istoku ili rata u Ukrajini.
“Uzmite sukob u Gazi, dva ili tri postupka su pred međunarodnim sudom pravde za genocid protiv Izraela, koga SAD podržavaju i blokiraju rezolucije Saveta bezbednosti, koje pokušavaju da osude. Ili uzmite Ukrajinu, gde Rusija blokira mnoge rezolucije zato što je ona umešana u sukob i postoje osnovane sumnje da njene vojne snage čine zločine protiv čovečnosti”, naglašava Vučić.
Srbiji znači postojanje prava veta u SB UN
U postojećim uslovima Srbiji za nacionalne interese, ide na ruku pravo veta u Savetu bezbednosti, gde se njeno ime pominje na sednicama o Kosovu i Metohiji, o Mehanizmu u Hagu, Bosni i Hercegovini.
Mihajlo Vučić ne veruje da bi bilo kakva reforma mogla da pomogne Srbiji.
“Pravno-formalno da, održava se rezolucija na snazi zbog upotrebe veta od strane Rusije i Kine, ali ono što je faktički stanje na terenu je sve gore i gore”, izričit je Vučić.
Pitanje efikasnosti UN, učesnici okruglog stola, postavili su i kroz primer kosovsko-metohijskog pitanja.
Normativno, zaštitu kulturnih prava Srba štite i Povelja, i Rezolucija 1244. Institucionalno, UNMIK.
Asistent Pravnog fakulteta Aleksa Nikolić naglašava da mu se čini da ne postoji politička volja UNMIK-a.
“Predstavnici UNMIK-a zapravo sve više svojih nadležnosti poveravaju Euleksu, poveravaju i takozvanim privremenim institucijama vlasti na Kosovu i Metohiji i na taj način naš položaj postaje sve teži”, ističe Nikolić.
Pravni stručnjak naglašava da postojanje Rezolucije 1244 predstavlja kamen temeljac za nastavak borbe za teritorijalni suverenitet, ustavni poredak Republike Srbije i očuvanje kulturnih prava Srba.
Iako je organizacija danas na ispitu, govornici zaključuju nadom da će međunarodna zajednica prevazići krizu, kao što je uspela i mnoge u prošlosti.
