Mnogi vlasnici pasa imaju utisak da njihov ljubimac tačno zna kada nešto nije u redu.
Kada je osoba tužna, pas često dolazi bliže, naslanja se, gleda u lice ili ostaje u njenoj blizini. Takvo ponašanje nije slučajno. Sve više istraživanja pokazuje da psi mogu prepoznati ljudske emocije, uključujući tugu.
Psi čitaju izraze lica i govor tela
Psi su jako dobri u posmatranju ljudi. Tokom hiljada godina života uz čoveka naučili su obraćati pažnju na naše lice, držanje i pokrete.
Mogu razlikovati nasmejano od tužnog ili napetog izraza lica. Kada primete spuštene uglove usana, izbegavanje pogleda ili pogrbljeno držanje, reaguju drugačije nego kada je osoba opuštena i vesela.
Osim lica, psi prate i sitne promene u kretanju. Sporiji pokreti, uzdasi ili ležanje bez energije za psa su signali da se raspoloženje promenilo.
Veliku ulogu ima ton glasa
Psi ne razumeju reči kao ljudi, ali jako dobro prepoznaju emociju u glasu.
Tiši, drhtav ili spor govor često je povezan sa tugom. Pas na takav ton može reagovati smirenijim ponašanjem, približavanjem ili blagim dodirivanjem njuškom ili šapom.
Zato se često događa da pas priđe i legne uz vlasnika koji plače ili govori tiho. Ne reaguje na sadržaj rečenica, nego na emocionalni naboj u zvuku.
Mogu osetiti i promene u mirisu
Ljudsko telo tokom stresa i tuge prolazi kroz hormonalne promene. Tada se menja i miris tela, iako to ljudi najčešće ne primećuju.
Pas, zahvaljujući izrazito razvijenom njuhu, može registrovati te suptilne promene. One mu dodatno potvrđuju da se sa osobom događa nešto neuobičajeno. Kombinacija mirisa, izraza lica i glasa daje psu jasnu sliku emocionalnog stanja vlasnika.
Zašto su neki psi posebno privrženi kada je vlasnik tužan
Kada pas prepozna da je vlasnik neraspoložen, često pokazuje pojačanu potrebu za blizinom. To može uključivati naslanjanje, polaganje glave u krilo, tiho sedenje uz osobu ili praćenje po stanu. Takvo ponašanje može se tumačiti kao oblik socijalne podrške.
Psi su društvene životinje koje prirodno reaguju na emocije članova svoje grupe. U porodičnom okruženju čovek je dio njihove grupe, pa pas instinktivno pokušava ostati blizu kada oseti da je neko slabiji ili uznemiren.
Ne reaguju svi psi jednako
Važno je naglasiti da svaki pas ima svoj karakter. Neki će odmah doći i tražiti kontakt, dok će se drugi povući, ali i dalje budno posmatrati situaciju. Na reakciju utiču rasa, rana socijalizacija, iskustva i odnos koji pas ima sa vlasnikom.
Pas koji je navikao na nežan dodir i blizinu češće će ponuditi fizički kontakt. Pas koji je oprezniji može pokazivati brigu na suptilnije načine, na primer tihim ležanjem u blizini.
Šta to znači za odnos čoveka i psa
Sposobnost pasa da prepoznaju ljudske emocije dodatno produbljuje vezu između čoveka i životinje. Pas ne reaguje samo na naredbe, nego i na raspoloženje. Zato je važno biti svestan da napetost, tuga ili stres ne ostaju skriveni od psa.
Mirno ponašanje, nježan glas i doslednost pomažu psu da se oseća sigurno, čak i kada je vlasnik lošeg raspoloženja. Blizina i dodir u takvim trenucima mogu smiriti i psa i čoveka, što njihov odnos čini još snažnijim.
