Zorica i Jelena Jorganović
Proteklih dana beležili smo brojna dobročinstva Doste Miki Bauer iz Frankfurta, pa izuzetka nema ni ovog puta, pošto ova žena dobrog srca ne zaboravlja nesrećne štićenike u otadžbini. Upravo to je slučaj i sa majkom i ćerkom Zoricom i Jelenom Jorganović iz sela Šehovci, udaljenom 18 kilometara od Mrkonjić Grada, koja je za ove sirotice izdvojila 50 evra od svoje penzije. Dosta je više puta do sada pomagala Zorici i njenoj kćerki Jeleni (14), koje su pre više od godinu dana ostale su bez glave i hranioca porodice, bez ikakvih primanja i mogućnosti da uopšte zarade novac. Kako preživljavaju, samo one to znaju. Jelena do škole u Mrkonjić Gradu stiže zahvaljujući razumevanju opštinskih vlasti, koji joj plaćaju autobusku kartu. Do stanice pešači nekoliko kilometara kroz šumu, jer sa majkom živi na osamljenom mestu, daleko od drugih kuća u selu. Osim nadoknade za autobusku kartu, nemaju nikakvu drugu pomoć.
Među dobrim i humanim ljudima, koji su reagovali na nesreću Zorice i Jelene, bila je i Dosta Miki Bauer, koja je jedina ostala dosledna u pružanju pomoći.
– Posebno sam osetljiva na naše ljude koji teško žive i nemaju izlaza iz teške situacije, gde god da su. Pokušavam da im dam tračak svetla i radosti, i u tome obično uspevam. Često i bez nekog posebnog pokušaja, podstaknem i druge u dijaspori da pomognu. To me čini srećnom. Širiti dobročinstvo, moja je životna misija i najvažniji poziv – kaže Dosta, koja humanost dokazuje već nekoliko decenija.
I sama je preživela mnoge nevolje i upoznala onu tamniju stranu života. Baš zato je tuđe nevolje duboko pogađaju i na njih ne može ostati ravnodušna.
