Softverski inženjer Veljko Miljković osmislio je aplikaciju „Učimo Azbuku“, besplatni digitalni alat koji srpskoj deci širom sveta omogućava da kroz igru savladaju ćirilicu i ostanu povezani sa svojim nasleđem.
U svetu danas živi oko dva miliona Srba u dijaspori, a procenjuje se da stotine hiljada dece odrastaju daleko od domovine. Iako mnoga deca kod kuće govore srpski, problem nastaje kada se susretnu sa ćirilicom. Mnogi mališani ne umeju da pročitaju natpis na ulici, ime grada u kojem su rođeni njihovi roditelji ili čak svoje sopstveno ime napisano na maternjem pismu.
Upravo iz te potrebe nastala je ideja softverskog inženjera Veljka Miljkovića da razvije aplikaciju „Učimo Azbuku“, moderan i jednostavan način da deca nauče ćirilicu. Program je Miljkovićev poklon srpskom narodu i zasniva se na interaktivnim igrama, kvizovima i praktičnim zadacima koji olakšavaju usvajanje slova i reči.
Aplikacija nije samo tehničko pomagalo. Ona je podsećanje da je očuvanje pisma jednako važno kao i čuvanje jezika. Bez ćirilice, srpski jezik gubi svoj prepoznatljiv izraz i deo kulturnog identiteta. Zato je važno da srpska deca, ma gde živela, nauče da pišu i čitaju na pismu svojih predaka.
„Piši kao što govoriš, čitaj kao što je napisano“, pravilo koje je postavio Vuk Stefanović Karadžić dobija novu dimenziju u digitalnom svetu. Da je Vuk danas živ, verovatno bi bio ponosan što srpska deca od Kanade do Australije imaju mogućnost da uče ćirilicu putem aplikacije „Učimo Azbuku“.
