Ove godine zimsko računanje vremena počinje u noći između subote i nedelje, 25. i 26. oktobra. U 3:00 ujutru časovnici se vraćaju jedan sat unazad, na 2:00, čime se završava letnje računanje vremena.
Iako se godinama unazad pričalo da hoće i da je inicijativa i zvanično pokrenuta pred organima Evropske unije, sada je više nego jasno da se pomeranje kazaljki neće ukinuti, bar ne u narednim godinama.
Ovogodišnje pomeranje u odnosu na prethodne godine je najranije, a 26. oktobra sat je pomeren poslednji put pre 11 godina.
Ideja je u početku bila jednostavna – manja potrošnja električne energije zahvaljujući dužim danima. Međutim, ta računica danas deluje prevaziđeno, ali praksa nije ukinuta.
Evropska komisija je 2018. godine pokrenula inicijativu za ukidanje pomeranja sata, ali dogovor o tome da li zadržati letnji ili zimski režim nikada nije postignut, a dokle god se EU ne dogovori, i Srbija će nastaviti sa dosadašnjom praksom.
Istraživanja pokazuju i drugu stranu. Osim što više ne donosi značajnu energetsku korist, pomeranje sata ima i negativne efekte po zdravlje: manjak sna, smanjenu koncentraciju, češće saobraćajne nesreće, pa čak i veći rizik od srčanih tegoba. Ipak, svake godine kazaljke okrećemo napred i nazad.
Kako se lakše prilagoditi promeni vremena?
Ako želite da ublažite negativne efekte promene sata, možete:
Postepeno menjati ritam spavanja nekoliko dana ranije – leći i ustajati 15–30 minuta kasnije ili ranije.
Izbegavati kofein i obilne obroke pre spavanja.
Provoditi više vremena na dnevnoj svetlosti, naročito ujutru.
Održavati stabilnu rutinu odlaska na spavanje i buđenja.
