Kada je Janukovič odlučio da (privremeno) prekine pregovore o asocijaciji sa EU iz čega se izrodilo sve ovo što gledamo danas u Ukrajini, on nije ni znao da je, otkazujući ponudu iz Brisela, faktički udario na Ameriku i njene dolare investirane u puč. Tako je "braon revolucija" dobila prvu bitku. Velika evropska zemlja sa pedeset miliona stanovnika gurnuta je na put Libije….
Zvanična Rusija u prvi mah nije bila, bar javno, preterano zabrinuta subverzijom Zapada u Ukrajini, pa tamošnja kriza za njene medije nije bila prva vest, kao što je bila za britanski BBC
, agenciju Rojters, američki CNN . Za Rusiju je prva vest tada bila Zimska olimpijada u Sočiju.
Britanski politički istoričar, Rodni Atkinson, smatra da je "nojev sindrom" tipičan za ruske medije: "Kad god se nađu u nezgodnoj poziciji, oni na TV počinju da se bave baletom Labudovo jezero. Tako su činili kada se rušio Sovjetski Savez… Ovaj put, umesto baleta, bila je Olimpijada u Sočiju".
Anti-Putinova opozicija u Rusiji, izdašno finansirana iz SAD i EU, radovala se kijevskom puču: "Juče Kijev, sutra Moskva", bio je njen moto.
Kremlj je na početku krize tvrdio da ne želi da se meša u unutrašnje stvari Ukrajine, što je bilo suviše inertno, pa i nesmotreno. 
Dok su najviši emisari iz Amerike i EU u jatima sletali u Kijev, Putin je tamo poslao treću violinu – Vladimira Lukina, zaduženog za "građanska prava" u Rusiji. Istovremeno, ruski ambasador u Kijevu Mihail Zurabov gotovo da se nije pojavljivao na javnoj sceni.
Sam Putin u ovoj fazi nije se oglašavao, pa su neki to upoređivali sa njegovim ponašanjem u vreme zapadne intervencije u Libiji ili Maliju. Ali to nisu bili susedi Rusije.
Neprijatelji govore ruski
I ultranacionalisti, neonacisti i fašistoidne grupe u Kijevu "nanjušili su krv" i krenuli da se okoriste ukazanom prilikom. Oni se, kako analizira Šamir u osvrtu "EU, SAD i braon revolucija u Ukrajini", nisu digli u korist priključenja EU ili protiv priključenja Ukrajine proruskom Carinskom savezu(Rusija, Belorusija, Kazahstan…), već su njihovi neprijatelji, pre svega bili Rusi u Ukrajini, zajedno sa etničkim Ukrajincima koji govore ruski".
Pre sticanja nezavisnosti (1991) oko tri četvrtine ukrajinske populacije bilo je za upotrebu ruskog jezika. Ali za ukrajinske nacionaliste svako ko govori ruski predstavlja neprijatelja.
Objektivna političko-socijalna opservacija ustanoviće da na trenutnoj sceni u Kijevu ključeve, od ulice do političkog vrha, drži konglomerat, što otvorenih, što prikrivenih, fašista i nacista udruženih u mržnji prema Rusiji. Većina njih su potomci ideoloških predaka, poraženih od Rusije u Drugom svetskom ratu.
Politička i logistička pomoć koju ovom konglomeratu pružaju Amerika i EU iznenađuje samo ukoliko se gubi iz vida da se u Ukrajini igra prelomna, globalna, geostrateška bitka fašistoidne američke Imperije i nacistoidne EU protiv Rusije (sa Kinom u zaleđu). U toj igri Vašington i Brisel su spremni da se udružuju i sa crnim đavolom.
Marš neonacista
Predvodi ih tzv. Desni sektor, deklarisana i tipično fašistički ustrojena, antikomunistička i antiruska falanga. Tu su i deklarisani neonacisti iz Slobode Olega Tjagniboka koji javno, rasistički, poziva na borbu protiv Rusa i Jevreja. Tjagniboka je tolerisao, čak i promovisao, sam Janukovič.
Među parlamentarnim opozicionim grupama, najjača partija Julije Timošenko (25 odsto poslanika) i nešto manja partija Vitalija Klička (15 odsto), pridružile su se pučistima budući da su im oni, po kriterijumu odanosti Zapadu i mržnji prema Rusiji – ideološka braća.
Tako smo na sceni dobili široku uniju nacista i prozapadnih liberala, što je samo naizgled "neprincipijelna koalicija". Liberali nisu popularni u širokim masama. Njihovi redovi uključuju Jevreje, homoseksualce, milionere i liberalane aktiviste u štampi. Nacionalisti, pak, privlače jedan manji broj Ukrajinaca i neke od "boljševika".
|
Vrše posao Bratija u Kijevu, ujedinjena mržnjom prema Rusiji, neodoljiva je atrakcija za Ameriku i EU. Liberali, u američko-EU pojmu, ne moraju neophodno da vole demokratiju. Podržavaju je samo u slučaju kada vrši posao za koncept Imperije. Inače, mogu bez griže savesti da sarađuju sa Al Kaidom kao u Siriji, sa islamističkim ekstremistima kao u Libiji, ali i sa savremenim feudalizmom kao u Saudijskoj Arabiji ili sa političkim kvislinzima kao u Srbiji… A danas i sa neonacistima, fašistima, liberalima i oligarsima u Ukrajini.
Srušili Janukoviča U svakom slučaju, nacističko-liberalna koalicija u Kijevu za momenat je obavila posao za Ameriku i EU. Janukovič je oboren. Ne bi se moglo reći da je baš bio loš predsednik Ukrajine, ali bio je suviše oprezan što je u kijevskoj konstelaciji sinonim za popustljiv, pa prema tome – slab. Pokušao je da se približi EU, ali gledajući stalno jednim okom na Moskvu. |
