Mlada reprezentacija Srbije napravila je ogroman uspeh plasmanom na Evropsko prvenstvo u Češkoj 2015. godine, posle velikih muka u kvalifikacijama. Kapiten naše selekcije i defanzivac Crvene zvezde Marko Petković, koji se trenutno oporavlja od teške povrede ligamenata kolena, govorio je u novogodišnjem intervjuu za B92 o ovom sjajnom rezultatu, paklenom putu do baraža sa Španijom, odnosu igrača u ekipi, bivšem selektoru "orlića" Radovanu Ćurčiću koji je preuzeo A reprezentaciju.
– Mislim da još uvek niko od nas nije svestan uspeha koji smo napravili, verovatno ćemo postati svesni tek kad dođemo tamo. Mada, već sada kada pogledaš kakve sve fudbalske sile nisu mogle da se nađu u Češkoj, pa i ta najveća koju smo mi izbacili, dovoljno govore o svemu. Tog dana nismo ni mi verovali, posebno što se desio incident sa Albanijom, kao i kasniji poraz od Danske. Nažalost, poklopile su nas druge nefudbalske teme, počeo je priču Petković.
"Orlići" su u neverovatnoj završnici kvalifikacija obezbedili baraž, pošto su savladali Severnu Irsku, a rezultati ostalih mečeva se poklopili. Tada je usledio dvomeč sa Španijom, poslednjih godina najboljom mladom ekipom na svetu, i pobeda ukupnim rezultatom 2:1 (0:0 u Jagodini i 2:1 u Kadizu).
Italijani nam nisu prešli centar
Vraćajući film na cele kvalifikacije "orlići" su morali da prođu pravu golgotu na putu do Evropskog prvenstva.
– Meč sa Severnom Irskom kod nas je prva prekretnica – izgubili smo na Kipru i došli u situaciju da već u oktobru, u četvrtoj utakmici, spasavamo kvalifikacije. Nisam putovao na Kipar, a ni taj duel sa Ircima nisam igrao zbog kartona. Nikad teža utakmica. Oni čvrsti, jaki, zatvoreni, bez golova u prvom poluvremenu i već na startu 0:1. Gotovo, meni već suze krenule na tribini. Sva sreća momci na terenu su uspeli da okrenu na 3:1.
Posle toga slede dve utakmice u Gornjem Milanovcu sa Belgijom i Italijom.
– Belgijanci nam se provlače u 94. minutu (2:2), dok protiv Italije (1:0) pružano možda i najbolju partiju. Lažem, najbolja je bila u Belgiji, ali tu lomimo i postajemo ekipa. Posle remija sa Belgijancima u kom primamo gol u poslednjim sekundama i ponovo padamo na treće mesto, tri dana kasnije dobijamo Italiju koja nije šansu napravila. Ne znam ni da l' su prešli centar. Tada smo prelomili, otišli u Belgiju (3:0) i odigrali onakvu utakmicu i pokazali da smo postali jedna ozbiljna ekipa.
Problemi sa povredama
Danas su to lepe uspomene, ali "orlićima" nije bilo nimalo lako.
– Bilo je mnogo problema – u utakmici sa Belgijom prvi put su nam se priključili A reprezentativci i imamo nikad jači tim. Međutim, imamo problem sa zadnjom linijom i štoperskim pozicijama – Matija (Nastasić) je sa nama, ali ne može da igra, Ćosa (Uroš Ćosić) ima kartone, tu su Vitas i Spaja (Uroš Spajić), ali se Vitas povredio u 20. minutu. Od najjače ekipe dolaziš do oslabljenog tima – Nemanja Petrović i Lazar Ćirković igraju prvi put. Kroz cele kvalifikacije su nas pratili problemi i onda se sve završilo u Irskoj, gde smo otišli sa 15 igrača. To nije bilo sve, čekao nas je put na koji idemo i bez Brašanca (povreda rebara protiv Italije). Put je trajao 2-3 dana. Baš se tih dana dešavao štrajk na aerodromu u Rimu, pa smo išli za London i umesto da putujemo direktno, morali smo da prespavamo jer smo promašili let. Došli smo u Severnu Irsku i na tolike probleme dešava se situacija da se dan ranije, dve utakmice od kojih delimično zavisimo završe "protiv nas". Nama je igrao trijumf u svakom slučaju, ili od pet razlike da bismo došli u malo bolju poziciju.
Odlučujući meč sa Severnom Irskom je priča za sebe.
– Ta utakmica, ja nemam reči… Meni je žao što nije bilo direktnog prenosa jer su najavljivali da hoće. Naša želja, naša agresivnost – to je bilo nenormalno. Momci iz Severne Irske su se prestravili kako smo mi odigrali na njihovom terenu. "Pojeli" smo ih, "udavili" na terenu. Bili su u šoku kako to da mi vodimo 4:0 u poslednjoj utakmici i trčimo po loptu. Nekoliko puta smo pogađali okvir gola i iz te želje nam se desilo da primimo gol. Tada smo stali, da ne bismo više komplikovali situaciju i na kraju nas Španci poguraju. Odigrali su nerešeno sa Austrijom, a nama je bilo bitno da ne izgube.
Generacija koja mnogo obećava
Srbija, koju će predvoditi novi selektor Mladen Dodić, u Češkoj će igrati u grupi sa domaćinom i reprezentacijama Nemačke i Danske. Već na startu sledi susret sa Nemcima.
– Ide Evropsko prvenstvo koje je možda i najvažnije za Savez i zemlju. Posebno što si sam sebi nabio teret jer si izbacio Španiju i sad svi očekuju od tebe da napraviš nešto, a bogu hvala, imaš generaciju koja je za to sposobna. U pitanju je tim koji je izbacio Špance, plus još šest-sedam A reprezentativaca u rangu igrača Španije. Imamo nikad veću šansu da napravimo nešto u Češkoj. Pred baraž po rezultatima u grupi izdvajale su se Španija i Nemačka. Špance smo izbacili, sada da vidimo da li možemo i Nemce. Cilj je da se prođe grupa, da se obezbedi plasman na Olimpijske igre, a pošto je sistem takav da iz grupe ideš direktno u polufinale, glupo bi bilo da se ne boriš za medalju. Treba samo da idemo utakmicu po utakmicu, kao što smo to radili u kvalifikacijama. Pitanje je šta će se desiti za šest meseci, videćemo kad dođe jun kakva će situacija biti – ko će igrati, u kakvoj ćemo formi biti, da li ćemo dobiti A reprezentativce ili ne. Promeniće se dosta toga, ali ono što je veoma bitno jeste da ostanemo čvrsto na zemlji. Jeste mnogo puta izgovorena fraza, ali je istinita. Drugačije ne možemo, ne smemo pomisliti da smo ne znam ni ja šta, naročito jer nam je takav mentalitet – naglasio je Marko Petković.
Ćurčić mnogo dobar čovek
Kapiten "orlića" za sjajnu atmosferu "krivi" samo jednog čoveka.
– Ključ velikog uspeha je atmosfera. Odnos momaka jedan prema drugom, prema grbu, državi i naravno odnos selektor-igrači. Sve to je bilo na veoma visokom nivou još od prvog dana. Selektor je najviša tačka u reprezentaciji i od njega je sve kretalo. Od prvog dana se pravila dobra atmosfera i Radovan Ćurčić je zajedno sa stručnim štabom najzaslužniji za atmosferu iz koje je sve ovo izašlo. Nemoguće je koliko je to dobar čovek – videlo se po njemu koliko su mu teško padali neki porazi poput onog na Kipru, a kada primetiš koliko je njemu stalo, ne možeš i ti kao igrač da ne odreaguješ. Najviše mi je žao njega i stručnog štaba jer su za dve godine dali mnogo živaca i strpljenja, a neće biti na EP.
Ćurčić je izabran za selektora A reprezentacije posle odlaska Dika Advokata.
– Mislim da je došao u veoma nezgodnoj situaciji. On će uspeti da napravi situaciju u kojoj će biti čist odnos između igrača i unaprediti igru, u to sam siguran. Takođe, verujem da će uspeti da se plasiraju na Evropsko prvenstvo u Francuskoj, iako znam da je situacija teška.
Knjige i učenje jezika
Poznato je da profesionalni sportisti nemaju mnogo slobodnog vremena, pa se trude da i to malo dobro iskoriste. Marko je naveo da osim čitanja, slobodno vreme provodi prateći druge sportove i usavršavajući engleski i italijanski jezik.
– Dok sam bio klinac, voleo sam da pročitam neku knjigu. U poslednje vreme nemam mnogo vremena, ali sam u Rimu pročitao dve, pošto sam bio tamo oko mesec dana. Soni Plejstešn nikako ne volim, ali pratim druge sportove, posebno košarku zbog Zvezde. Ono što me najviše okupira ovih dana jeste da sam se odlučio za učenje jezika. Želim da usavršim engleski jezik i posle prelazim verovatno na italijanski, jer mi se mnogo svideo dok sam bio u Rimu. Engleski želim da usavršim do perfekcije, a onda ću početi sa italijanskim.
Oporavak od povrede
Od povrede je prošlo oko mesec i po dana.
– Sreća je da sam mogao da odem u Rim i da tamo završim operaciju. To je mnogo ubrzalo proces oporavka. Već sam izašao na teren, krenuo sam lagano sa trčkaranjem i mislim da ću posle kontrole koja je 13. januara raditi pripreme sa ekipom. Verovatno nekih 60 do 70 odsto, tako da bih vrlo verovatno mogao da budem spreman krajem marta ili početkom aprila – kaže Petković.
Posle šoka ostati psihički jak
Nerado se seća tih oktobarskih dana kada je saznao da je oštećenje kolena veće nego što se u početku pretpostavljalo.
– Bio je šok kada smo saznali jer su recimo Darko Lazović i Đorđe Rakić posle istih povreda, kada su pali, sledeći pokret napravili na štakama. Ja sam pao i odšetao do svlačionice – imao sam bolove i blokadu kolena. Zbog te blokade smo svi bili ubeđeni da je u pitanju meniskus, ali nismo bili sigurni kog stepena – da li je potrebna operacija ili ne, da li ću pauzirati dve ili tri nedelje. Ipak, dogodilo se ono najgore. Tada je najbitnije da psihički ostaneš jak.
Bravo za A reprezentivce
Posebno je Petković pohvalio momke iz generacije, koju se nisu promenili iako su postali A reprezentativci – Aleksandar Mitrović, Matija Nastasić, Filip Đuričić, Lazar Marković, Miloš Jojić…
– U kvalifikacijama je uloženo mnogo prave i instinske želje, a ono što je mene najviše oduševilo je utakmica sa Belgijom u Luvenu. Vratili su se A reprezentativci i pokazali da su vrhunski ljudi. Oni su već tada bili ozbiljni šrafovi u Mihinoj ekipi, bez problema su se vratili i pokazali istu želju kao i mi. Pokazali su se svaka im čast.
Krenuo iz Sremske Mitrovice
Ime i prezime: Marko Petković
Datum rođenja: 3. septembar 1992.
Godina: 22
Mesto rođenja: Sremska Mitrovica
Visina: 1.85m
Pozicija u timu: desni bek
Karijera: OFK Beograd (2010-2013), Crvena zvezda (2013-)
Reprezentacija: Srbija U21 (sedam mečeva)
VERA U USPEŠNIJE PROLEĆE CRVENO-BELIH
Nije lako igrati u Zvezdi
Petković je zbog povrede propustio drugi deo prve polusezone, a Crvena zvezda je loš period zaokružila remijem u Lučanima za minus šest.
Klub već neko vreme potresaju unutrašnji problemi, a zbog dugovanja suspendovan je iz Evrope. Sve te nefudbalske stvari i te kako utiču na igrače, ali se Petković nada boljem "Zvezdinom proleću".
– Zna se, život fudbalera Crvene zvezde je težak, zbog svega. Ali, treba gledati što manje na te stvari, što mi stvarno radimo. Prošle godine, pa i ove sada isto ima dosta igrača kojima je stvarno bitan uspeh Crvene zvezde kao kluba – da se Zvezda vrati na staze slave. Prošle godine se mnogo stvari progutalo zarad titule, a suspenzija iz Evrope uticala je na odluku brojnih igrača da napuste tim. Jednostavno, promenjena je filozofija – uvedeni su mlađi igrači, bilo je povreda, nije bilo adekvatnih zamena – baš težak period. Svi, počev od prvog čoveka u klubu do nas igrača, moramo da gledamo gde smo pogrešili i da se trudimo da to više ne radimo. Drugog puta nema. U sledećoj polusezoni očekujem da se vratim na teren i nadam se tom "Zvezdinom proleću" o kom svi pričaju. Godinama unazad smo bolji na proleće i tako očekujem da bude i ovoga puta. Iskreno mislim da razlika od šest bodova nije velika, a i mlađi igrači će imati više iskustva igranja u Crvenoj zvezdi.
