Pokušaj Evropske unije da napravi neku svoju CIA samo je jedan od nastavaka ne samo antiruske politike zvaničnog Brisela nego i antitrampovske politike koju vode levo-liberalne elite u svom očaju i bezidejnosti, kaže za Sputnjik novinar Milorad Vukašinović.
A pre svega pod teretom sve očiglednijih i češćih političkih pobeda, takozvanih suverenističkih pokreta i stranaka, dodaje Vukašinović.
„Dakle, ideja je da se na nekim starim, istorijski proverenim receptima antiruskog karaktera stvori jedan utisak kako je Evropa monolitna i kako ona i u toj obaveštajnoj sferi može da bude nekakav globalni konkurent Rusiji, Americi, Kini itd. Mislim da efekti takve jedne mere neće doneti nikakve rezultate i da se može desiti ono što već odavno predviđamo, a to je da samo podstaknu bunt nezadovoljnih građana protiv zvaničnog Brisela i briselske birokratije. Koji su jedan mehanizam koji je i do sada predstavljao produženu ruku onog takođe levo-liberalnog Vašingtona.“
Panika briselskih birokrata
Tako da od „evropske CIA“ nema ništa, a ova kriza je pokazala jedno staro istorijsko pravilo koje se suštinski svodi na narodnu izreku da je košulja uvek bliža od kaputa, jer kad god je bila neka kriza, evropske države su se ponašale u skladu sa tom izrekom, dodaje Vukašinović.
Jer evropske države su uvek vodile računa o tome da zaštite prvenstveno svoje interese, a da tek onda vode računa o nekim širim evropskim interesima, ističe Vukašinović.
„Ovde se u suštini radi o panici evropskih birokrata koji su uložili isuviše mnogo u ovaj rat u Ukrajini. Očigledno je da i situacije na frontu i unutrašnje političke, ekonomske i socijalne prilike kod njih izazivaju paniku i stvaraju nekakav lažni narativ i utisak o tome da se navodno Rusija priprema da napadne Evropu. A to je stari istorijski recept koji, po meni više nema takvu težinu kao u doba Hladnog rata. Jer, između ostalog i zahvaljujući i društvenim mrežama i nekakvim alternativnim načinima informisanja, evropski građani vide da je u toku jedna velika prevara i zbog toga masovno glasaju za suverenističke pokrete i stranke.“
CIA vršlja po Evropi od 1945.
Na pitanje koliko su jake obaveštajne službe zemalja EU, Vukašinović odgovara da je Evropa okupirana od 1945. godine i da se nijedna obaveštajna operacija u Evropi nije mogla sprovesti bez nadzora američke CIA, što je postalo jasno šezdesetih i sedamdestih godina.
„Recimo, pomenuli ste operaciju ‘Gladio’ u Italiji a ja bih dodao još dva važna politička događaja. To je svrgavanje generala Šarla De Gola pod uticajem događaja iz 1968. S tim da je vrlo malo poznat podatak u javnosti da je odluka o svrgavanju De Gola doneta čak četiri godine ranije, 1964. na jednom tajnom skupu Bilderberg grupe u Vilijamsburgu u Americi. Doneta je odluka o svrgavanju generala De Gola i o podršci tada socijalističkom predsedničkom kandidatu Gastonu de Feru, čija se tadašnja internacionalistička orijentacija savršeno uklapala u planove Bilderbergovaca. A ne zaboravimo da je CIA stala iza državnih udara u Grčkoj i Turskoj.“
I konačno, Vukašinović tvrdi da nema nikakvu sumnju da su isti krugovi iza kulisa stajali iza ubistva švedskog premijera Ulofa Palmea februara 1986.
„Prema tome, nijedna od tih obaveštajnih akcija i operacija nije mogla da prođe bez nadzora američke obaveštajne službe. Nemam nikakvu sumnju da kao što su propali pokušaji stvaranja nekakve jedinstvene evropske vojske ili evropske armije, tako će verovatno i ova ideja o formiranju neke evropske obaveštajne agencije nalik na CIA da propadne. Pre svega zbog unutrašnjih protivrečnosti koje u ovom trenutku razaraju bilo kakvu ideju o nekoj geopolitički emancipovanoj Evropi, odnosno EU“, zaključio je Vukašinović.
EU pravi svoju CIA u strahu od – Trampa
Suočene sa hirovitim odnosom Donalda Trampa prema Kijevu i saveznicima, obaveštajne agencije Evropske unije pokušavaju da naprave jednu zajedničku obaveštajnu organizaciju, takozvanu evropsku CIA“.
Pristisak na dublju obaveštajnu saradnju država članica naglo se pojačao nakon što je Trampova administracija u martu obustavila razmenu obaveštajnih podataka sa Kijevom.
Od tada su obaveštajne agencije širom Evrope ubrzano počele da zakopavaju decenije poverenja i grade zajednički „obaveštajni front“ kako bi se suprotstavile, pre svega ruskoj, za sada „hibridnoj agresiji“, piše Politika.
