Jedinstvena multimedijalna izložba o jednom od najprevođenijih srpskih pisaca Miloradu Paviću otvorena je u prostorijama Zajednice srpskih klubova u Beču u Ulici Gudrunstrasse 133b.
Do kraja novembra posetioci će moći da pogledaju izložbu koja simbolično nosi naziv “od Š do A”, jer se sastoji od 32 plakata u obliku slova, nasumično poređanih, na kojima su prikazani najvažniji događaji iz života i rada jednog od najznačajnijih srpskih pisca. Važan deo izložbe čini i petnaestominutni film koji sadrži odlomke iz intervjua. Pre Beča, postavku je mogla da vidi samo publika u Beogradu i Parizu.
Izložbu je organizovalo Austrijsko-srpsko kulturno društvo “Vilhelmina Mina Karadžić” u saradnji sa Zajednicom srpskih klubova u Beču, a priredila ju je Biblioteka grada Beograda povodom trostrukog jubileja – 90 godina od rođenja, 10 godina od smrti Milorada Pavića i 35 godina od objavljivanja “Hazarskog rečnika”, romana kojim je stekao svetsku slavu.
Nebojša Rodić, ambasador Srbije u Austriji, kojem je pripala čast da zvanično otvori izložbu, istakao je da o njenom značaju najbolje govore život i delo jednog od naših najpoznatijih pisaca prethodnih decenija.
– O tome šta je Pavić radio i kako je živeo govori citat u kom književnik kaže da nikada nije želeo samo tradiciju da primi ka sebi, nego je hteo tu tradiciju da uključi u sutrašnjicu. To je ono što odlikuje njegovo književno delo, što Pavić prenosi čitaocima, zbog čega je verovatno pored Ive Andrića najprevođeniji srpski književnik i zbog čega danas više od 80 zemalja nalazi interes da objavljuje njegova dela – rekao je Rodić.
Dodao je da za sve naše ljude koji žive i rade u Austriji Pavićeva književnost predstavlja dragoceno bogatstvo.
“Zajedno sa Peterom Handkeom, Pavić predstavlja književnu dragocenost koja privlači sve ljubitelje dobre knjige i zaokuplja pažnju svih, i mladih i starijih čitalaca” – dodao je Rodić.
Svetlana Matić, predsednica društva “Mina Karadžić” istakla je da su dela Milorada Pavića, koji je dobio epitet “evropski Borhes”, prevedena na čak 39 jezika.
“Ovo je jedinstven kulturni događaj, imajući u vidu činjenicu da je situacija oko kovida mnoge programe odložila za neko bolje vreme. Ali moramo kulturom da se borimo za nove dane i bolja vremena” – uverena je Matićeva.
Na otvaranju izložbe Jasmina Ninkov, direktorka Biblioteke grada Beograda, govorila je o značaju i aktivnostima te kulturne institucije, kao i saradnji sa bečkim društvom “Mina Karadžić”, čiju biblioteku je ranije darovala sa više knjiga. Upravo zbog toga je Svetlana Matić uručila zahvanicu Jasmini Ninkov.
Početak i kraj po izboru
Autori izložbe Isidora Injac, Vladislava Ivković Marković i Marjan Marinković su, vodeći se nekonvencionalnom strukturom Pavićevog književnog dela, koncipirali izložbu tako da svako može da izabere od kog će slova započeti izložbu i gde će je okončati.
– Slova su bez ikakvog reda poređana u svakoj galeriji u kojoj izložba gostuje, jer smo sledile koncept romana “Hazarski rečnik”, da svako može da počne izložbu od kog slova želi, da je završi gde želi ili da je ni ne završi. Kao što nemate dva ista čitaoca romana, tako smo htele da onemogućimo postojanje dva ista posmatrača izložbe – kaže za “Vesti” Isidora Injac, jedna od autorki.
prema njenim rečima izložba je interesantna i nije upućena samo stručnoj javnosti, koja poznaje delo Milorada Pavića, već se obraća široj javnosti, i donosi zanimljive podatke o privatnom životu, informacije iz Pavićeve profesure, ali, ipak, najviše o njemu kao piscu.
– Drago nam je što smo ovde prvi put. Izložba je gostovala u Parizu i nadam se da će i ovde da se oseća lepo, ali i da će pandemija što pre da prođe, da izložba može da živi svoj puni život koji zaslužuje, svuda, u regionu i šire – rekla je Isidora Injac.
Svetosavska akademija
Svetlana Matić podseća da je ASKD “Vilhelmina Mina Karadžić” obeležilo dve godine rada.
– Odlučili smo da pored otvaranja biblioteke i nekoliko značajnih predavanja koja smo organizovali, ovom izložbom zatvorimo krug za 2021, kada je reč o kulturnim dešavanjima.
U planu je da se u januaru priredi Svetosavska akademije, u koju će biti uključeni i najmlađi, koji će govoriti o srpskom prosvetitelju.
– Važno je da se svi u Beču ujedinimo oko jedne stvari, a to je očuvanje srpskog jezika, kulture i našeg nacionalnog identiteta, a naše društvo već dugo radi u tom pravcu – rekla je Matićeva.
