Nemačka vlada je odobrila Nacrt zakona za podsticanje rada nakon penzionisanja, kojim se onima koji se za to odluče omogućava da zarađuju do 2.000 evra mesečno bez poreza, dok najveća evropska ekonomija nastoji da se bori protiv nedostatka radne snage.
Promena bi trebalo da stupi na snagu početkom 2026. godine i očekuje se da će državu koštati 890 miliona evra godišnje zbog izgubljenih poreskih prihoda od 2026. do 2030. godine, prema Nacrtu zakona koji je prošle nedelje dostavljen Rojtersu.
Demografski izazovi i ekonomske posledice
Prema demografskom izveštaju Ministarstva unutrašnjih poslova, verovatno će se 2030. godine broj radno sposobnih stanovnika Nemačke smanjiti za 6,3 miliona ljudi u poređenju sa 2010. godinom. To će dovesti do pada bruto domaćeg proizvoda po glavi stanovnika, jer će biti manje radnika po penzioneru.
Nemačke mere za podsticanje radnika da se kasnije penzionišu dolaze u trenutku kada se vlade širom Evrope okreću penzionim reformama kako bi rešile probleme sa nedostatkom radne snage i smanjile teret svojih penzionih sistema.
Politička osetljivost penzionih reformi
Međutim, to je i dalje društveno osetljiva tema koja može imati visoku političku cenu za vlade, kao što je očigledno na primeru Francuske.
Premijer zemlje Sebastijan Lekornu je u utorak obustavio veliku penzionu reformu iz 2023. godine do posle predsedničkih izbora 2027. godine, popuštajući pritisku levičarskih poslanika koji su to postavili kao uslov za njegov politički opstanak.
