youtube.com/Kanal Ri
Mario Mihaljević

Oprostite, ali meni se danas ne slavi, zbog svega što mi se mota po glavi, zbog poginulih uzaludno i ubijenih jako čudno… Ovim stihovima je poznati hrvatski radijski voditelj, novinar, pesnik, tekstopisac i kompozitor Mario Mihaljević objasnio zašto odbija da slavi vojnu operaciju „Oluja“, kada je iz Hrvatske proterano više od četvrt miliona Srba, a 2.000 ubijeno ili nestalo.

Završio je rečima: „…danas ne slavim nego se ljutim i cijeli dan gromoglasno šutim“ i ustalasao je Hrvatsku i čitav region. Baš kao i pre dve godine kada je poslao stihovan „poruku“ hrvatskim i srpskim političarima psujući ih, nazivajući ih, između ostalog, idiotima…

– Obraćam se vama govnari koji se nazivate hrvatski i srpski poglavari, jer gledam vas idiote i umirem od sramote – poručio je, između ostalog, kritikujući ih „deca željna bonbona, a oni se takmiče u nabavci aviona“.

Mario Mihaljević je rođen 1951. godine. Odabrao je profesionalni put svog oca Branka Mihaljevića, autora kultne jugoslovenske poeme za decu „Zeko i potočić“ nastale sredinom prošlog veka. Zanimljivo, i Mariov najstariji sin Branimir išao je stopama oca i dede, komponuje, ali i peva.

Mihaljević je postao popularno ime bivše SFRJ kao voditelj jedne od najslušanijih muzičkih emisija „Zeleni megaherc“, zajedničkog programa Radio Beograda i Radio Zagreba. O njegovim bančenjima i pijanstvima brujala je estrada, a šuškalo se da je čak i neke šefove na radiju gađao pepeljarom čim bi promolili glavu u njegovu sobu.

Njegovi kompozitorski počeci vezuju se za 70-te godine, a najviše je stvarao za druga iz detinjstva Zlatka Pejakovića. Radio je i sa legendama kao što su Đorđe Marjanović, Mišo Kovač, Neda Ukraden, Kićo Slabinac, Oliver Dragojević… Sa Zdenkom Vučković osvojio je najviše festivalskih nagrada kojima se ovenčao i zahvaljujući Terezi Kesoviji.

U sam vrh tekstopisaca lansirala ga je pesma „Džuli“ kojom je Danijel Popović osvojio četvrto mesto na Evroviziji 1983, a koja je bila i rekorder u prodaji sa po milion primeraka singl i LP ploča. Mihaljević je sarađivao i sa Novim fosilima i Srebrnim krilima.

Poznat je i kao urednik i voditelj koji je u Jutarnji program Radio Zagreba uveo telefonske razgovore uživo i razbio sve barijere koje je nametnula politika. Početkom 90-ih je postao ratni reporter i pukom srećom izbegao pogibiju u Slunjskim brdima, posle čega mu je uredništvo zabranilo odlazak na područja sukoba. Mada je vlastima HDZ Franje Tuđmana pomogao vodeći im besplatno političke skupove, 1992. godine, revoltiran njihovim potezima dao je otkaz i solidarisao se sa kolegama koji su u „čistkama“ izgubili posao. Potom je Radio Krapinu kao direktor te lokalne stanice probio na četvrto mesto po slušanosti, ali je i tamo dao otkaz zbog sukoba s političkim čelnicima. Vratio se na Hrvatski radio 1997. i ostao do odlaska u invalidsku penziju zbog preživljenog infarkta 2008. godine. Autor je dve zbirke pesama. Njegova knjiga „Eterične pesme“ izašla je 2006, a 2017. i zbirka epigrama i aforizama „Bilješke iz Alanfordije“.

Ženio se tri puta, poslednji put u martu ove godine sa Dinom Mešić, posle jedanaestogodišnje emotivne veze. Ima troje dece – Branimira iz prvog braka od kojeg i dva unuka, a iz drugog Mariju (17) i Matka (20).