EPA-EFE/MICK TSIKAS AUSTRALIA AND NEW ZEALAND OUT

Stanovnici Australije mogli bi uskoro da glasaju na referendumu o predlogu za ustavno priznavanje autohtonih naroda i njihov obavezan glas u Parlamentu. Prema rečima ministra za aboridžinska pitanja Kena Vajata, izjašnjavanje po ovom pitanju trebalo bi da se dogodi za vreme mandata sadašnje Savezne vlade, dakle u naredne tri godine.

– Radiću na razvoju plana i pripremiću konsenzusom ustanovljenu opciju za održavanje referenduma o ustanovnom priznavanju autohtonih naroda Australije, s namerom da se referendum održi za vreme mandata aktuelnog sastava Parlamenta i Vlade Australije – istakao je ministar Vajat, napominjući da je već počeo proces razgovora i savetovanja sa liderima autohtonih zajednica o najboljem načinu da se pristupi ovom pitanju.

Sama rešenost da se radi na ustavnom priznavanju Aboridžina predstavlja značajan korak napred, samo dve godine nakon što je tadašnji premijer Malkolm Turnbul odbio predlog za uvođenje glasa autohtonih naroda u Parlamentu u Ustav Australije. On je tada izrazio zabrinutost da bi se na taj način praktično formirao „treći dom“ u nacionalnoj skupštini.

Turnbulova brzo doneta odluka o odbijanju predloga koji je proizašao iz „Uluru iskaza 2017“ razljutio je mnoge pripadnike aboridžinskih zajednica. Međutim, reizabrana vlada Skota Morisona oživela je ovu ideju i već izdvojila 7,3 miliona dolara za sprovođenje konsultacija o pronalaženju najboljeg modela za izmene Ustava.

– Ustavno priznavanje našeg naroda je suviše važno pitanje da bi se pogrešilo i previše značajno da bismo žurili sa njegovim rešavanjem – istakao je ministar za aboridžinska pitanja Ken Vajat.

Međutim, Vajat će sada imati veći problem kako da dobije podršku unutar sopstvene koalicije Liberala i Nacionalista, dok su opozicioni Laburisti već jasno podržali glas autohtonog stanovništva u Parlamentu. I sam ministar je priznao da njegove pojedine stranačke kolege oklevaju s podrškom, ali je naglasio da se rasprava značajno pomerila sa polazne tačke od 2017. do danas.

On je rekao i da razume zbog čega pojedini Liberalni poslanici smatraju da je originalni zahtev za uvođenje autohonog glasa u Ustav korak ka formiranju „trećeg doma“ u Parlamentu.

– Ovo putovanje neće biti lako ni za koga, ali upravo zato i pozivam sve da nastave da koračaju sa mnom – poručio je Ken Vajat.

Laburisti za brži proces

Predstavnik aboridžinske zajednice u redovima poslanika iz Laburističke stranke, senator Pet Dodson, smatra međutim da bi referendum mogao da se održi ranije.

– Ljudi bi zaista trebalo da ovaj izazov postave pred ministra Vajata, da iznese model referenduma koji oni žele, kao i izbor reči za izmenu Ustava. Predlozi već postoje i proces ne bi trebalo da traje duže od 18 meseci – smatra Dodson.

Uspelo samo osam referenduma

Da bi bilo koji referendum u Australiji uspeo, neophodno je da se složi ne samo većina građana Australije, već treba da dobije podršku i u većini država i teritorija. Ova granica je do sada bila previsoka za mnoge kampanje o ustavnim promenama. Samo osam od dosadašnja 44 referenduma u Australiji bila su uspešna, ali je među njima bio i onaj iz 1967. kada je izglasano da pripadnici autohtonih naroda budu uključeni u popis stanovništva Australije.

Dobili odštetu od 190 miliona dolara

Vlada Kvinslenda je pristala na nagodbu i platiće svojim građanima 190 miliona dolara na ime neisplaćenih plata za hiljade Aboridžina u dugom periodu od 30 godina. Nagodba je postignuta u pregovorima vlade i advokata koji zastupaju 10.063 Aboridžina i pripadnike naroda sa ostrva Tores tesnaca.

Vodeći tužilac je Hans Pirson koji je zahtevao isplatu zarada za period između 1939. i 1972. godine.

– Ovo nije trajalo ni tri ni 12 godina, već punih 80 godina nam je trebalo da dođemo dovde – rekao je njegov zastupnik.

Tužba sa odštetnim zahtevom je podnesena 2016. godine pred Federalnim sudom i u njoj je navedeno da su Aboridžini oštećeni jer država nije koristila mehanizme da ih pošteno isplati.

Pirson veruje da je zaradio oko 7.000 funti kao farmer tokom pedesetih i šezdesetih i da je planirao da kupi kuću u Severnom Kvinslendu za sebe i porodicu. Ali, kada je otišao da pokupi svoj novac, na računu je zatekao tek delić tog iznosa.

– Kada me je policija pozvala da dođem u stanicu, moja žena i ja smo zatekli na računu samo 28 funti – rekao je Hans Pirson i nastavio: – Upitao sam ih da li je to sve što ću dobiti, a oni su mi potvrdili da mi toliko pripada za moj decenijski rad. Jeli smo skromno, spavali na zemlji. Sada imam 80 godina, a radio sam od svoje četrnaeste.

Ipak, mnogi nisu bili te sreće. Stari ljudi su preminuli, a da nisu dočekali pravdu. Pirson potvrđuje da su njegova supruga i braća preminuli, a da nisu dobili svoj pošteno zarađeni novac. On je 40 godina živeo u socijalnoj zgradi i nikada nije dosanjao san da kupi sopstvenu kuću.

Zaokret

Odluka, odnosno nagodba je istorijski događaj za Kvinslend.

– Izgradićemo pravedne odnose sa aboridžinskom zajednicom – rekla je Džeki Trad, zamenik premijera Kvinslenda.