Nastavak rada Mešovite pravoslavno-katoličke komisije koja se bavila (ne)proglašavanjem hrvatskog nadbiskupa Alojzija Stepinca za sveca zavisiće od procene Vatikana da li će im eventualna njegova kanonizacija doneti više štete ili koristi, ali i od međunarodnih odnosa i ličnosti novog pape, smatra istoričar Milan Koljanin.
Posle smrti pape Franje postavlja se pitanje daljeg rada Mešovite pravoslavno-katoličke komisije čiji je zadatak bio da oceni da li je nadbiskup i kardinal Alojzije Stepinac podoban da bude proglašen za sveca Katoličke Crkve.
Pokojni papa Franja prihvatio je stav Srpske pravoslavne crkve da se preispita biografija nadbiskupa Stepinca pre nego što se započne bilo kakav proces oko njegove kanonizacije, odnosno proglašenja za sveca.
Za Vatikan sporni i Stepinac, i papa Pije XII
Pitanje proglašenja Stepinca za sveca ima širi kontekst za odnos između Katoličke crkve i pravoslavnog sveta jer je povezano sa pitanjem izostanka kanonizacije pape Pija XII čija je uloga u Drugom svetskom ratu takođe sporna, smatra istoričar dr Milan Koljanin iz Memorijalnog centra Staro sajmište.
A to je razlog zašto papa Pije XII mimo prakse Vatikana nije kanonizovan, što znači da i kod Stepinca, i kod Pija XII postoje dileme i u samom Vatikanu pošto je njihova uloga sporna, dodaje Koljanin, koji je bio i član ekspertskog dela Mešovite komisije Srpske pravoslavne crkve i Hrvatske biskupske konferencije koja se bavila ulogom Stepinca u Drugom svetskom ratu.
– Uloga Stepinca je takođe sporna, u najmanju ruku. Što se nas tiče, nije sporna, Stepinac je svakako neko ko je bio oslonac NDH, njena moralna potpora i u mnogo čemu je bio povezan sa politikom ustaške NDH do samog kraja njenog postojanja. Ali je pitanje da li će biti nastavljena politika nekanonizacije Stepinca – zavisiće i od procene samog Vatikana i tih širih međunarodnih odnosa, ali i odnosa prema pravoslavnom svetu. Odnosno, od procene da li će to naneti više štete nego koristi. A korist bi bila što bi kanonizacija verovatno izazvala oduševljenje u Hrvatskoj – smatra Koljanin,
Za crkvu u Hrvata kanonizacija Stepinca „pitanje svih pitanja“
Prema njegovim rečima, jedan hrvatski analitičar koji dobro poznaje stanje u Hrvatskoj i stav prema Stepincu, govori o stepinizaciji crkve u Hrvata, što znači da je kanonizacija Stepinca za katoličku crkvu u Hrvatskoj postala „pitanje svih pitanja“.
Tako da kanonizacija Stepinca ostaje za Vatikan pitanje procene da li bi to bilo korisnije ili štetnije u ovakvoj konstelaciji međunarodnih odnosa, naglašava Koljanin.
– To je nešto o čemu razmišljam kad i samom sebi postavim to pitanje, da li će i dalje biti zaustavljena ili čak odložena kanonizacija, ali ne verujem da će potpuno biti skinuta sa dnevnog reda. Zavisiće od procene Vatikana u sadašnjem trenutku, a stvari se menjaju i u međunarodnim odnosima i u samom Vatikanu. Ali dosta će zavisti i od ličnosti samog novog pape. A ličnost kao što je bio papa Franja ili Francisko je u mnogo čemu jedinstvena u novijoj istoriji Rimokatoličke crkve.
Značaj pape Franje za dijalog sa pravoslavnima
Stav pape Franje bio je izuzetno značajan za ulazak u dijalog sa pravoslavnim svetom i u tom kontekstu i sa Srpskom pravoslavnom crkvom, dodaje Koljanin.
Papa Franja je pokazao veliko uvažavanje Srpske pravoslavne crkve, njenih stavova i mišljenja, ali i mišljenja celokupne srpske javnosti prema pitanju kanonizacije Stepinca, jer očigledno nije želeo da se stvari zaoštravaju, smatra Koljanin.
– Trebalo bi imati na umu i da je papa Franja otvorio arhiv pontifikata pape Pija XII što je takođe bilo veoma značajno, tako da je i iz ugla istoričara njegov pontifikat više nego značajan. I to više nije tajni arhiv nego je apostolski arhiv koji je izuzetno značajan za istoričare. U ovom slučaju tek bi trebalo sačekati rezultate istoriografskih istraživanja u vatikanskom arhivu i nova saznanja oko uloge Stepinca u NDH, odnosno koliko je Vatikan preko njega znao. A svakako je znao puno toga, jer postoje razni izvori. Između ostalog, izvori jugoslovenske vlade u izbeglištvu i razni drugi izvori.
Koljanin podseća da je iz više izvora potvrđeno da je poseta pape Franje Srbiji bila dogovorena, ali se Srpska pravoslavna crkva tome usprotivila jer smatra da bi papa trebalo da ode u Jasenovac, klekne, pomoli se za žrtve i zatraži oproštaj.
A to je nešto što ostaje kao uslov za posetu pape Srbiji i verovatno će SPC ostati pri tom uslovu, zaključio je Koljanin.
