Izrada umetničkih vitraža za Užičanina, 64-godišnjeg Velimira Velja Tošanića prvo je bio hobi, a potom ozbiljan posao. Zahvaljujući vitražima majstor Veljo je postao poznat daleko izvan granica Srbije. Njegovim majstorijama divi se i ruski predsednik Vladimir Putin u rezidencijama ruske vlade.
– Sve je počelo folklorom. Trinaest godina vodio sam Kulturno-umetničko društvo Sevojno, koje je godinama bilo među 10 najboljih društava u Jugoslaviji. Šireći kulturu našeg naroda proputovao sam celu Evropu. Prilikom boravka u Bremenu 1988. godine slučajno sam primetio radionicu u kojoj se na umetnički način obrađivalo staklo. Pitao sam gazdu da li mogu da izučavam zanat. On je pristao i ja sam počeo da učim tajne umetničke obrade stakla. Kasnije sam prešao u Minhen i tu radio tri godine. Zanat sam učio i u Bilefeldu i u potpunosti sam ovladao svim tehnikama, od fuzionisanja stakla koje se radi na temperaturi od 800 stepeni u specijalnim pećima do peskarenja stakla – priča Veljo.
Vratio se u Srbiju 1993. godine planirajući da mu izrada vitraža bude hobi, ali ubrzo je hobi prerastao u zanimanje i vrlo unosan posao. Napušta Valjaonicu bakra u kojoj je tada zarada bila dobra i osniva umetničku radionicu Tifani. U selu Tripkova, odakle su Veljovi koreni, na pola puta između Užica i Tare niče radionica za koju će se vrlo brzo čuti. Tehnikom tifani, Veljo pravi vitraže koji će ukrasiti kongresne centre, rezidencije, hotele, vile na Dedinju…
– Prvo sam radio za domaću klijentelu, a potom su usledili i pozivi iz inostranstva. Za proslavu 300-godišnjice osnivanja Sankt Peterburga u dvorcu Baltička vila, koji je rezidencija ruske vlade, uradio sam plafon. Zatim sam radio rezidenciju ruske vlade u Samari, pa Kongresni centar u Rostovu, jedan veliki hotel u Anapi na Crnom moru, predsedničku rezidenciju u Taškentu. Radio sam u Minhenu i Bremenu, francuskim gradovima Šamoniju i Sen Žerveu, Čikagu, na Floridi – nabraja Veljo.
Na domaćem tržištu majstor Veljo je ulepšao sve rezidencije u kojima je boravio Slobodan Milošević, Vojnu ustanovu Karađorđevo, VIP salu beogradske Arene, manastir Rača kod Bajine Bašte, manastir Svetih arhangela kod Prizrena, veliki broj vila na Dedinju, a u komšiluku vilu Gorica u Budvi, koja je rezidencija MUP-a Crne Gore.
Po obrazovanju je metalurški tehničar i veliko znanje i iskustvo stečeno u obojenoj metalurgiji pomoglo mu je da stručno, odgovorno i vešto ispunjava sve zahteve probrane klijentele. Poslednjih godina u posao se uključila i njegova ćerka Ana. Ušla je u sve tajne tehnika koje je otac naučio u Nemačkoj, pa će umetnički vitraži i u budućnosti davati novu dimenziju prostoru.
|
Srpske i nemačke igre
|
