Jedno od pitanja koje se nameće je i ono da li bi genetski modifikovana hrana (GMO) mogla da bude rešenje za glad.
Reč je o semenu biljaka za ljudsku, ali i prehranu životinja, ali kako nije reč o semenu koje se može prirodnim ciklusom obnavljati, postavlja se pitanje ko će imati monopol na proizvodnju te hrane. A čak i da nije monopol, mogao bi to biti vrlo opasan kartel. Rasprave o tome se vode u svetu, premda izuzev SAD i nekih zemalja Južne Amerike i Afrike, nema baš puno država koje su spremne da se u to upuste.
Komercijalna upotreba GMO započela je 1996. godine u SAD. GMO su obično biljke ili životinje čiji su genomi modificikovani dodavanjem jednog ili više gena druge vrste. Od samog početka su se susreli s kontroverzama i otporom, pod nazivom “Frankenfuds” i bili su podložni bojkotima i protestima koji se i danas nastavljaju u mnogim zemljama.
Protivljenje GMO u velikoj je meri inspirisano ekološkim stavovima. Tvrdilo se da bi GMO mogli da oštete životnu sredinu, jer su neki bili uzgojeni tako da izdrže ubice korova, a koji bi se tada smatrali viškom.
Možda najvažnije, mnogi protivnici tvrde su da genetski modifikovana hrana predstavlja pretnju ljudskom zdravlju, što uzrokuje veću učestalost oboljevanja od raka i autizma do dijabetesa i steriliteta.
Ova široka optužnica uzela je svoj danak. Za nekoliko godina, glavni razvojni programer GMO semena, nemačka agrohemijska i biotehnološka kompanija Monsanto, postala je drugi pojam za korporacijalno zlo u velikoj meri širom sveta. Samo jedna vrsta GMO, ona kukuruzna, odobrena je za upotrebu u Evropi, a većina evropskih zemalja to ionako pojedinačno zabranjuje. Samo nekoliko afričkih zemalja dopuštaju bilo koji GMO. Kina i Indija dopuštaju svojim poljoprivrednicima da uzgajaju genetski modifikovani pamuk, ali gotovo ništa više od toga.
Faktor Indije
Smanjivanje proizvodnje hrane po stanovniku rezultat je sve bržeg povećanja svetske populacije. A tu je posebno zanimljiv slučaj Indije. Naime, kultura te zemlje je, između ostalog, zasnovana na vegeterijanstvu, a ako bi se više od milijardu ljudi okrenulo u pogledu stava prema mesu, moguće je da bi čitava planeta upala u duboku krizu gladi i pravu ekološku katastrofu.
