Pleme kraljevskih Sarmata

TRIPOLIJSKA KULTURA: Područje rasprostiranja velike slovenske civilazicije u srednjem veku kojoj su pripadala i srpska plemena

 

Aleksandrijski naučnik Klaudije Ptolemej u 2. veku piše u svojoj "Geografiji": "Opet, između Peukina i Bastarna su Kaprijani iznad kojih su Gebini i Budini." Pominje ih i Pomponije Mela, navodeći kako Budini nastanjuju drevne gradove. Budine i susedna plemena, nabraja Plinije: "Od Tafrisa se dalje protežu, naslonjeni na Auhete: Neuri kod Boristena (Dnjepra), Geloni, Tusageti, Budini, Basilide i Agatirsi plavičaste kose."
Egipatske, grčke i rimske izveštaje dopunjava Amijan Marcelin, delom Res gestae (Dostignuća). O Neurima će zabeležiti: "Među njima, Neuri borave u Sredozemlju, okrenuti susedima ka severu. Posle njih su naselja veoma srčanih Budina i Gelona. Ovi, vrlo ratoborni ljudi, kad zarobe neprijatelje svoje, skidaju im kožna odela i od njih udešavaju haljine za sebe
 

Tripoljska civilizacija

Od Kijeva se, između istočnih Karpata i Dnjepra, proteže prostor tzv. Tripoljske civilizacije, nesporno slovenske i potvrđene arheološkim nalazima gde, u prvoj polovini 10. veka, Porfirogenit smešta i deo srpskih plemena. Pontsko-karpatski Neuri najstariji su Sloveni ove prostrane oblasti; prema razaznatim denominacijama, tu spadaju i starosrpska plemena. Sa Tripoljem je kulturom povezana lužička oblast, od 12. veka p.n.e, kao i Zakavkaska, preko polihromne keramike.

Ostaci nekadašnjeg grada Hersona

 

Pleme tzv. kraljevskih Sarmata, po izlasku iz Azije u 3. i 4. veku, vlada plemenima na Tauridi, u sklopu višenacionalnog Bosforskog kraljevstva. Jedan od najuticajnijih sarmatskih kraljeva bio je Griško Orović. Njegova odlično organizovana konjica uspešno se suprotstavljala rimskim trupama, kako izveštava istoričar Zosim. Pod sarmatskim vladarima, ovo kraljevstvo će, kako-tako, odolevati sve do velike vojne Konstantina Velikog od 319. do 322. godine. Nešto kasnije, Kraljevstvo Bosfora će zadesiti građanski rat, pobuna plemena na Hersonesu. Neprijateljstva i mir će se smenjivati sve do 344. godine kada Sauromata Četvrti u dvoboju pobeđuje Farnaka, vođu Hersonita. Pobeda je značila mir i pristanak pobeđenih da kralju plaćaju redovan godišnji danak.
Na politički status nije uticao poraz od Gota iste, 344. godine. Da Goti potpuno ne poraze Sarmate, pomogao je Konstantin Veliki sa svojom vojskom od 300.000 ratnika. Sam pogled na ovu vojnu silu odvratio je Gote od same pomisli na borbu. Utehu pobeđenima donelo je republikansko uređenje na Hersonu i proglašenje zavisne republike Herson. Kasnije će mnoge sposobne sarmatske vojskovođe predvoditi rimske trupe: "Mnogobrojne sarmatske vođe staviće se na čelo rimskih trupa", piše Euzebije u Konstantinovom žitiju. Sarmati će imati problema sa Kvadima, na reci Mart, moraće se taktički povući, prepuštajući im pljačkanje rimskih provincija. Sarmatima su dugo vremena vladali Melenheleni, pleme kraljevskih Sarmata, nametnuvši im svoja verovanja, običaje i umetnost. U umetnosti prevladava tzv. skitski životinjski stil; ovo ime je dobio jer mu je glavna tema bilo prikazivanje životinja: lavova, jelena, medveda, divokoza i konja. Njihov glavni grad bio je Černihov (Crnuće) udaljen oko 700 vrsta od obale Azovskog mora.

ASTRAHAN: Glavni grad Crnomorske oblasti u doba Hazara

 

O njima piše Herodot: "Jedan deo njih stanuje oko reke Don. Tu su brojniji u odnosu na one čiji je dom u regiji Severne Skitije. Osim Melenhelena, tu nema nijednog drugog naroda, jer je tamo krajolik močvaran i pustinjski. Vode Mediterana udaljene su od naroda Melenhelena čak 700 vrsta napornog marša", kazuje Herodot. Nićifor Gregora, Černihov naziva glavnim gradom crne Rusije, aludirajući na njegovo ime. Mitridat, kralj Ponta (Kraljevstvo na Bosforu), ujedinio je pleme sarmatskih Jaziga sa Alanima i Roksolanima, krenuvši u Evropu gde je vodio ratove protiv Skita i Rima 81. g. p.n.e. Jazige ili Jezici u izvorima se još imenuju jasima ili Jašvingama, dok su Alani sebe nazivali Serboima. Pleme Melenhelena pominje Jovan Rajić u svojoj "Istoriji": "Kada je na Zapadu carevao Honorije, u njegovu zemlju su upali varvari. Ko su oni bili i kako se to zbilo, biće sada ispričano. Ranije je gotskih plemena bilo mnogo, a i sada ih je mnogo no, najveći i najznačajniji među njima, bili su Goti, Vandali, Vizigoti i Gepidi. Ranije su se, istina, nazivali Sauromatima i Melenhelenima. Neki su ta plemena imenovali Getima. Svi ti narodi, kako je rečeno, razlikuju se jedni od drugih samo po imenu, no u svemu ostalome oni su slični. Svi oni su bele puti, imaju ruse kose, visoki su i lepog izgleda; kod njih su isti zakoni i ispovedaju jednu te istu veru. Svi su arijanci i govore jednim jezikom, tzv. gotskim; kako mi je rečeno, u drevnosti su bili jedno pleme, no potom su počeli da se nazivaju na razne načine: po imenima onih koji su im bili vođe. Taj narod je, od drevnih vremena, živeo na toj strani Istra. Zatim su Gepidi zauzeli zemlju oko Sigiduna i Sirmijuma, gde oni prebivaju i u moje vreme."

Hazari dolaze
Sarmatsko pleme Kosara (Hazara), dolazi i učvršćuje se u Kaspijskom basenu od godine 212. do 375. Svoja naselja proširiće duž cele Crnomorske oblasti do 552. g, kako piše Diodor sa Sicilije. Glavni gradovi postaju Astrahan i Balangijar. Iz Azije, gde im je glavni grad bio Amal, preduzimaće evropske pohode sve do 8. veka; vojno-politički će potpuno nestati do 1016. godine. O životu Kosara i njihovim običajima, između ostalog, piše arapski geograf iz 9. veka, Masudi. Njegove beleške objaviće grof Čaki u Parizu 1778. godine. Naslov beleški je "Izveštaj iz Amala" i one se čuvaju u Pariškoj biblioteci. O njima će opširnije pisati i Konstantin Porfirogenit, vizantijski kralj. Kao pokoreno stanovništvo, živeće u Aziji do 13, 14. veka.