Marija Nešić je prepoznatljiva po svojoj predusretljivosti, širokom i toplom osmehu i humanom pozivu kojim je nastavila da se bavi i u Italiji, u Vićenci.
Radi kao laborant i vrhunski je profesionalac. Naši ljudi joj se često obraćaju, a ona rado pomaže svima, izlazi svima u susret bez razlike ko je i šta je; ta njena najdivnija vrlina – plemenitost je krasi u svakom smislu.
– Pomoć se nikome ne odbija, a posebnu vrstu obaveze imaju zdravstveni radnici. Naša dužnost je da uvek i svuda svima spasavamo život i ublažavamo bol svima. Svako to radi na svoj način. Kad je bila pandemija kovida, osetila sam koliko našim ljudima znači moja pomoć. Nikome je nisam odbijala, iako je ponekad bilo teško i meni, jer sam se tri puta suočila sa tom pošasti koja me je tri puta zakucala za postelju. Nije lako nikom od nas u tuđem svetu i ja to razumem i imam u obzir. Ponekad se naljutim na zemljake kada u pojedinim situacijama preteraju, jer očekuju da učinim nešto što nije u mojoj moći i mom domenu, ali uvek nađem opravdanje za njih i ne uzimam im za zlo. Moj poziv mi jednostavno “naređuje” da sve treba izdržati, trpeti i oprostiti – kaže ona za Vesti online.
Marija, rodom iz Osipaonice, kod Smedereva, srednju medicinsku školu je završila u Požarevcu; potom počela da radi kao laborant u Domu zdravlja u Velikoj Plani. Ostvarila se kao majka, a i kao baka – ima prelepog unuka Đorđa. U otadžbinu odlazi najviše zbog njih. Oni su joj motiv i nadahnuće, pokretačka moć koja joj daje volju i silu da izdrži sva iskušenja koja podrazumeva život na relaciji Italiji – Srbija.
