Južnokorejska kompanija “Hanva oušn” i nemački “TKMS” ušli su u uži krug kandidata na tenderu za snabdevača 12 novih podmornica za potrebe kanadske mornarice. Taj posao, procenjuje se, koštaće čak 43 milijarde američkih dolara.
Južnokorejski mediji u prvim danima nove 2026. godine pišu o teškoj i relativno prljavoj borbi oko divovskog posla iz oblasti vojne industrije – Kanada je objavila tender za nabavku 12 novih podmornica koje bi koštale čitavih 60 milijardi kanadskih, odnosno, 43 milijarde američkih dolara, na koji se odazvao i gigant južnokorejske vojne industrije “Hanva”, ili preciznije rečeno, njegova ćerka kompanija koja se specijalizuje za mornaricu, “Hanva oušn”.
Ako bi ta južnokorejska kompanija trijumfovala na tenderu, to bi bio najveći pojedinačni posao u istoriji vojne industrije Republike Koreje, koji bi tu zemlju, koja već prihoduje desetine milijardi dolara zahvaljujući svojim haubicama, tenkovima, višecevnim bacačima raketa i vojnim avionima, lansirao na sam vrh svetskog tržišta naoružanja.
Ta južnokorejska kompanija u nadmetanju za sredstva vlade u Otavi suočava sa nemačkim konkurentom “Tisen-Krup pomorski sistemi” (“TKMS”), kompanijom koja zapošljava oko 8.000 radnika i ima bazu u lučkom gradu Kilu.
Kanađani traže ulaganje u svoju industriju kao protivuslugu za kupovinu podmornica?
Ono što brine političare, poslovne ljude i medije u Republici Koreji je to što vlasti u kanadskoj prestonici, izgleda, vrše jednu vrstu pritiska na južnokorejsku automobilsku industriju, konkretno, najvećeg proizvođača vozila iz te dalekoistočne zemlje “Hjundai motor”, da podrži ponudu “Hanva oušna” tako što će investirati u Kanadu.
Taj pritisak ogleda se u tome što je kanadska vlada južnokorejskoj strani stavila na znanje da je nemački gigant “Folksvagen” spreman da investira u kanadsku privredu kako bi pomogao “TKMS-u” da pobedi na tenderu za podmornice.
Odnosno, s obzirom da je reči bukvalno o planini novca koja bi trebala da iz trezora kanadske vlade pređe ne samo u sefove “Hanva oušna” u gradu Gođe, već se kroz njegove snabdevače razlije po celoj Južnoj Koreji, Otava, čini se, smatra da poseduje snažan adut i da zato može sebi da dozvoli da zahteva jednu vrstu kompenzacije za taj trošak.
Grupa “Hjundai”, u čijem sastavu je i kompanija “KIA Motors”, trenutno je treći proizvođač automobila na svetu, koji produkuje preko četiri miliona vozila godišnje. Mada je veliki investitor u SAD, “Hjundai” nema postrojenja u susednoj Kanadi.
“Folksvagen” je demantovao vest da je kanadska vlada tražila od njega da obeća investicije kako bi podržao “TKMS”, ali korejski mediji nastavljaju da spekulišu o mogućem učešću nemačkog proizvođača automobila u mornaričkom poslu veka, nudeći određene dokaze koji idu u prilog njihovim tvrdnjama.
Naime, list Korija tajms izveštava da su birokrate iz Otave pokušale da privole “Hjundai motor” da investira u njihovu zemlju tako što su južnokorejskoj vladi preneli da je “Folksvagen” otvoren za njihovu ideju da podrži nemačke podmorničare ulaganjem sopstvenog novca u kanadsku privredu.
List kao izvor te informacije navodi službenika kabineta južnokorejskog predsednika i tvrdi da je zahtev za investiciju u auto industriju Kanade podnela lično ministarka industrije Melani Džoli.
Štaviše, i kanadski list Gloub end mejl, tvrde južnokorejski novinari, javio je da kanadska vlada traži investicije “Hjundai motora”.
Korejski list tvrdi i da cirkulišu glasine da se rukovodstvu “Foksvagena” nije dopala ideja ministarke Džoli i da to znači da je “Hanva” u blagoj prednosti. Na to, po njemu, ukazuje i činjenica da će kasnije ovog meseca u posetu Kanadi sa južnokorejskim ministrom trgovine, industrije i energetike Kim Đung Kvanom poći predstavnici ne samo “Hanve oušna”, već i “Hjundai motora”.
Međutim, potreban je oprez, jer kada su u pitanju veliki poslovi, davanje dezinformacija i poluinformacija (širenje pogrešnih glasina) kako bi se prikrile prave namere do samog potpisivanja ugovora je česta pojava. I samo pisanje korejskih medija o navodnim pritiscima kanadske vlade može da se pokaže štetnim po napore “Hanve” da ostvari najveći poslovni uspeh u svojoj i istoriji južnokorejske vojne industrije.
Kanadski tender je važan, ne samo zato što bi uspeh na njemu dao ogroman podsticaj južnokorejskoj brodskoj, mašinskoj i elektronskoj industriji, već i zato što je “Hanva oušn” nedavno doživela neuspeh na sličnom nadmetanju u Poljskoj – tamošnja armija se opredelila za tri podmornice nosivosti po 3.000 tona švedskog proizvođača “SAAB”.
“Hanva oušn” je bila i jedna od poraženih strana prošle godine na tenderu za izgradnju novih fregata australijske mornarice, na kojem je pobedu odnela japanska kompanija “Micubiši teška industrija”.
Tada su “Hanva oušn” i još jedno južnokorejsko preduzeće, “Hjundai teška industrija”, na nadmetanju za novac vlade u Kanberi nastupili odvojeno, kao protivkandidati. (Ovog puta čini se da će brodograditeljski ogranak grupe “Hjundai” – “Hjundai teška industrija” učestvovati u proizvodnji južnokorejskih podmornica ako “Hanva oušn” odnese prevagu nad nemačkim “TKMS-om”).
Vojni stručnjaci u Južnoj Koreji smatraju da nemački “TKMS” ima prednost u tome što je ponudio da kanadskom partneru preda jednu već izgrađenu podmornicu, koja bi mogla da posluži da se premosti period dok prve od 12 novih podmornica budu napravljene i primljene u sastav kanadske mornarice.
S druge strane, kanadski premijer Mark Karni je prošlog oktobra posetio brodogradilište na ostrvu Gođe, što može biti indikator velikog interesa vlade u Otavi za južnokorejska plovila, koja su zajedno sa podmornicama “TKMS-a” ušle u uži izbor na kanadskom tenderu.
Južnokrejski mediji smatraju da eventualna investicija u fabriku automobila u Kanadi ne bi bila isplativa za “Hjundai Motor” u uslovima novih Trampovih carina, ali da postoji mogućnost da mu vlada u Seulu, koja je odlučno stala iza graditelja podmornica i cele vojne industrije, pruži subvencije koje bi pokrile gubitke – definitivan pristanak “Hjundai motora”, dakle, dalje bi povećao šanse Koreanaca na kanadskom tenderu.
Eventualna pobeda “Hanva oušna” na tenderu za 12 novih podmornica predstavljala bi novi veliki prodor južnokorejske vojne industrije na tržište zemalja NATO pakta, gde ona već, praktično, igra ulogu zamenika SAD kada je u pitanju snabdevanje oruđa za potrebe kopnenih vojski evropskih članica.
Republika Koreja, naime, već je uspela da sklopi ugovore o prodaji haubica, tenkova, VBR-ova, pa i borbenih aviona sa Poljskom), Norveškom, Finskom, Estonijom i Rumunijom.
Ta pobeda bi na izvesno vreme, po ostvarenoj zaradi, južnokorejsku vojnu industriju moguće stavila čak na drugo mesto u svetu – iza SAD, ali ispred takvih dokazanih trgovaca oružjem kao što su Rusija i Francuska, pa i novi krupni igrač na svetskom tržištu naoružanja Kina. Inače, javno proklamovani cilj vlade u Seulu je da uđe u prvih četiri.
