Na pravoslavni praznik Mladence u aprilu 1942. godine zloglasne ustaške jedinice pod komandom Jure Francetića u selima Stari Brod i Miloševići, na levoj obali Drine, petnaestak kilometara nizvodno od Višegrada, stižu srpski zbeg od desetak hiljada duša, sa ženama, starcima i decom, i prave stravičan masakr.
U spomen-kompleksu Stari Brod, juče je u kapeli održan parastos za sve pobijene Srbe u ustaškoj ofanzivi iz marta i aprila 1942. godine.
Načelnik opštine Rogatica, na čijoj se teritoriji nalaze sela Stari Brod i Miloševići, kaže da je ustaška ofanziva pod nazivom Trio imala za cilj da "očisti" od Srba teren od Sarajeva i Zvornika do Višegrada, da pobije što više stanovništva, a ostatak protera u Srbiju.
|
Nemci kao spasioci |
Miloš Bašović iz sela Brankovića kod Rogatice prilikom pokolja sakrio se među pobijene i gledao ustaški pir:
– Vidim kako mi zaklaše majku i braću i mnoge moje komšije, a onda ih stavljaju na ponjave i bacaju u Drinu.
Milovan Bakmaz iz sela Sokolovića kod Sokoca opisuje napad ustaša na srpski zbeg:
– Ustaše navaljuju na žene, siluju ih, bodu bajonetima, naši ljudi sami skaču u Drinu mutnu i krvavu. Preživeo sam krijući se iza jednog žbuna, a nas nekoliko spasili su nedićevci koji su pristigli sa druge strane reke čamcima.
Risto Borovčanin iz sela Pediša kod Sokoca je srećom spasao život:
– Što osta naroda gore u strani i ostade, a što uhvatiše ono dole prema Drini počeše ubijati. Siluju žene, kolju, odsecaju ruke, noge, vade oči, bacaju malu decu uvis i dočekuju na bajonete. Bio je to jedan strašan užas i pakao.
Poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srpske Miroslav Kojić kaže da je izgradnjom spomen-kompleksa u Starom Brodu ispravljena istorijska nepravda, jer su komunističke vlasti više od pola veka ćutale o ovom događaju i zločin je, zarad bratstva i jedinstva, svesno prikrivan.
– I u otadžbinskom, poslednjem ratu, svedoci smo da se zločini nad Srbima pokušavaju da prikriju i da se samo oni optuže za ratne strahote, što se ne sme dopustiti. Istorija se i na ovom slučaju ponavlja – kaže Kojić.
Gojko Dragičević iz Borika kod Rogatice gleda u Drinu po kojoj kaplje kiša.
– To su suze devojačke. Gledao sam svojim očima kad se moja 16-godišnja sestra sa još četiri drugarice devojke zagrlila i da ne bi pala u ustaške ruke skočila u mutnu Drinu. I sad mi u san dolazi lelek devojaka kojih su se dočepale ustaše – priča Dragičević.
