Bivše negovateljice privatnog bečkog udruženja vrtića „Abendstern“ iznele su teške optužbe na račun uslova u kojima su boravila deca, tokom zime prostorije su kako tvrde, ostajale bez grejanja, dok je pola krastavca moralo da bude dovoljno za 14 mališana tokom čitave nedelje. Iako roditelji mesečno izdvajaju oko 150 evra, svedočenja zaposlenih, na koja se pozivaju „Der Standard“, „Kurier“ i „Heute.at“, ukazuju na ozbiljno zanemarivanje osnovnih potreba dece.
Prema navodima bivših radnica, objašnjenje da je bojler „u kvaru“ nije odgovaralo stvarnom stanju, jer je kako tvrde, sistem grejanja bio namerno isključen u podrumu. Voće i povrće, koje bi moralo da bude redovan deo ishrane dece, postali su gotovo luksuz, pa su roditelji, prema tim iskazima, morali sami da donose namirnice. U vrtićima koji na četiri lokacije brinu o 265 dece, zaposleni su se kako se navodi, suočavali i sa krajnje oskudnim higijenskim uslovima.
Svedočenja ukazuju da su negovateljice pri promeni pelena morale da koriste samo jednu rukavicu, dok je jedan dozator sapuna morao da posluži za stotine pranja ruku. Bivše zaposlene tvrde i da su trpele pritiske i pretnje otkazom čim bi pokušale da ukažu na problem. Kako piše „Kurier“, pojedine od njih obratile su se i starnci „ÖVP“, kao i medijima, kako bi javnost upoznale sa uslovima u kojima su boravila deca.
Posebnu težinu slučaju daje finansijska strana afere. Prema medijskim izveštajima, udruženje „Abendstern“ je u proteklih desetak godina dobilo oko 30 miliona evra javnih sredstava. Istovremeno, bečki revizorski sud je u više navrata, između 2017. i 2022. godine, ukazivao na ozbiljne nepravilnosti, od previsokih plata članovima porodice i spornih faktura, do sumnji u lažne račune za hranu i renoviranje koje su obavljali rođaci. Uprkos zahtevima da se deo novca vrati, gradski sektor za vrtiće MA 10 nastavio je finansiranje bez prekida.
Politička odgovornost zbog toga sve otvorenije opterećuje bečku vlast, pre svega koaliciju SPÖ–Neos. Kritike opozicije sve su glasnije, a suštinsko pitanje ostaje isto – kako je bilo moguće da upozorenja nadzornih organa godinama budu zanemarivana, dok su deca boravila u uslovima koji ne bi smeli da postoje ni u jednoj ustanovi namenjenoj najmlađima. Posebno zabrinjava što su, prema navodima medija, među korisnicima ovih vrtića u velikom broju bila deca migrantskog porekla, koja su umesto bezbednog i podsticajnog okruženja dobila siromaštvo, hladnoću i institucionalnu nebrigu.
Ovaj slučaj nije samo lokalni bečki skandal, već teška optužnica protiv austrijskih vlasti koje su godinama dopuštale da sistem formalno funkcioniše, a suštinski zakazuje na najosetljivijem mestu u brizi o deci. Ako su revizori upozoravali, ako su zaposleni govorili, a novac je ipak nastavio da teče, onda ovde više nije reč o propustu, već o svesno tolerisanom rasulu. Austrija, koja na narod često doživljava kao uzor uređenosti i socijalne odgovornosti u ovom slučaju pokazala je lice birokratske hladnoće. Vlast je zaštitila sistem i novac, a ne decu.
Piše: Nina Stojanović
