Izmena postojećih zakonskih rešenja, ili usvajanje novih, u uređenim zemljama sledi nakon ozbiljne i temeljne javne rasprave, prostora kada različiti društveni akteri mogu reći šta misle o predmetnim normativnim aktima, potkrepljujući svoja shvatanja relevantnim argumentima i utemeljenim dokazima.
Posebno osetljivo mesto, u tom smislu, zauzimaju zakoni „bezbednosne“ prirode, onih kojima se regulišu odnosi vojske, policije, obaveštajnih i bezbednosnih službi prema ostatku društva.
Razlozi su, dakako, jasni: svojom pozicijom i silom koju raspolažu, navedene institucije u značajnoj meri mogu narušiti slobode i prava građana zagarantovanih Ustavom i zakonom, a u korist političke elite u čijem isključivom interesu, institucije u slabim sistemima, rade.
U dobronamernim, na demokratskim principima ustrojenim političkim sistemima, to obično nije problem: javne rasprave su transparentna stvar, kojoj mogu da prisustvuju svi oni koji to žele. U onim drugim, naravno, to nije slučaj, piše u analizi Centra za istraživanje bezbednosti (CIB).
Baš zato, poprilično je indikativno tajno organizovanje javne rasprave o nacrtu novog zakona o policiji, koja se prethodnih dana vodila u Srbiji (tačnije, u Leskovcu), a koja se nije realizovala u prisustvu svih zainteresovanih strana, već u „odabranom“ društvu pojedinaca iz raznih državnih službi, sa diskutabilnim profesionalnim i suštinskim kvalifikacijama. To ostavlja prostora za sumnju u dobronamernost čitavog procesa, odnosno, želju da rasprava, kao i sam zakon, bude stavljen u funkciju ostvarenja interesa građana.
Povlačenje prethodnih nacrta zakona u unutrašnjim poslovima usled velikih kritika stručne javnosti, pokazuje da se i u skoroj prošlosti pokušalo sa usvajanjem normativnih akata koji bi ozbiljno narušili Ustavom zagarantovana prava građana, a u korist političke oligarhije u Srbiji.
Javna rasprava mora da bude u ostvarena u svojoj biti, njeno održavanje mora da bude transparentno, uz prisustvo zainteresovanih strana, a naročito civilnih i akademskih eksperata iz predmetne oblasti. Svaka druga varijanta, ostavlja sumnju da posredi nije želja unapređenje pravnog regulisanja odnosa u zajednici, već politička instrumentalizacija.
