Ono što je ključno sa samita ODKB-a u Biškeku jeste ponuda Vladimira Putina da se pokrene program modernizacije oružanih snaga zemalja-članica ODKB-a ruskim naoružanjem i tehnikom koja se koristi u zoni Specijalne vojne operacije i koja je trenutno najbolje borbeno sposobna, ocenjuje šef ruskog Biroa za vojno-političku analizu Aleksandar Mihajlov.
On ističe da je prirodno da zemlje ODKB-a nastave da koriste rusko naoružanje, jer su im armije već decenijama zasnovane na sovjetskim i ruskim sistemima. To znači da već imaju infrastrukturu, obučene kadrove i tehničku osnovu koja odgovara ruskoj tehnologiji i standardima, pa je logično da nastave da se oslanjaju na ono što najbolje poznaju i što se lako integriše u njihove postojeće vojne sisteme.
Na pitanje koje rusko oružje bi Vladimir Putin mogao da ponudi partnerima iz ODKB-a i da li je moguć razvoj zajdničkog sistema PVO za zemlje ODKB-a, Mihajlov kaže da su zemlje ODKB-a najviše zainteresovane za ruske komplekse PVO, poput sistema „tor“, „buk“ i S-400, kao i za nove modele vojne avijacije, dronove i sisteme za borbu protiv dronova.
Pored toga, velika je potražnja za oklopnim vozilima, tenkovima, protivtenkovskim sredstvima, municijom, streljačkim oružjem, sredstvima veze, zaštitnom opremom poput pancira i kompletnom opremom neophodnom za vojnika 21. veka.
„Jedinstven sistem PVO već postoji između Rusije i Belorusije. Dakle, delimično ODKB već sprovodi taj program, ali da bi vazdušni prostor ODKB-a bio potpuno pokriven sistem trebalo bi proširiti i povećati isporuke naših PVO sistema, sredstava za elektronsko ratovanje, radio-lokacionih stanica“, kaže ekspert.
Prema rečima eksperta, Rusija proizvodi ogroman spektar naoružanja — gotovo sve vrste i tipove vojne tehnike. Ipak, najveću potražnju trenutno imaju oblasti vojnih inovacija, kao što su dronovi, sistemi radio-elektronske borbe i sredstva za njihovo neutralisanje. Mihajlov napominje da i Belorusija već uspešno proizvodi čitav niz dronova, robotizovanih platformi i sistema za elektronsko ratovanje, ali ističe da Rusija i dalje poseduje daleko najveće kompetencije i kapacitete u oblasti naoružanja u odnosu na sve druge države regiona i sveta.
„Na samitu je dosta govoreno o Belorusiji, uključujući i razmeštanje kompleksa srednjeg dometa ‘orešnik’ ruske proizvodnje na teritoriji te zemlje. Takođe, u okviru samita je govoreno o militarizaciji država Istočne Evrope i Baltika, koja se sprovodi u cilju suprotstavljanja Saveznoj državi Rusije i Belorusije, koja se graniči sa državama NATO-a u Evropi“, kaže Mihajlov.
Mihajlov napominje da pretnje za ODKB nisu ograničene samo na zapadne granice Rusije i Belorusije, već se protežu i na južne granice. Kao primer navodi Kazahstan, gde je u januaru 2022. godine došlo do pokušaja državnog udara, ali su kolektivne mirovne snage ODKB-a brzo reagovale i obnovile državnost.
„Bezbednosna pitanja, uzimajući u obzir pretnje od strane Ukrajine i crnomorskih država koje su u NATO-u, kao i Poljske i baltičkih zemalja, zahtevaju od ODKB-a određenu kolektivnu odlučnost. Veliki deo svih rizika i troškova trenutno preuzima Ruska Federacija, a delimično i Belorusija“, kaže ekspert.
Belorusija – opkoljena tvrđava
Beloruski lider Aleksandar Lukašenko je pozvao ODKB da reaguje na militarizaciju Evrope. Ukazao je da evropske zemlje faktički prebacuju svoju ekonomiju na ratne koloseke, povećavaju investicije u odbrambenu industriju i povećavaju obime proizvodnje oružja.
„Lukašenko je danas mnogo govorio o povećanju vojnog potencijala evropskih država, pre svega zemalja Istočne Evrope koje se direktno graniče sa Saveznom državom Rusije i Belorusije. Takođe je govorio o sankcijama koje se uvode protiv Rusije i Belorusije, kao i o vojnim rizicima i pretnjama koje trenutno provociraju članice NATO-a u Evropi duž beloruske granice. Lukašenko je rekao da je Belorusija danas kao ‘opkoljena tvrđava’, jer je sa zapadnih granica okružena potencijalnim NATO protivnicima. Na primer, Poljska značajno povećava budžet za odbranu sledeće godine — oko 5 odsto BDP-a, što je oko 55 milijardi dolara — i nastavlja da proširuje sastav svojih oružanih snaga. Duž granica Belorusije NATO stalno sprovodi vojne manevre, pre svega Litvanija, Letonija, Estonija i Poljska, gde se održavaju krupne vojne vežbe“, kaže Mihajlov.
Lukašenko je istakao da dronovi i druga sredstva vazdušnog napada koje koristi ukrajinska vojska predstavljaju problem za Belorusiju, dok se provokacije sa dronovima u Istočnoj Evropi redovno koriste za svaljivanje krivice na Rusiju, ističe Mihajlov. Glavni cilj ovih aktivnosti, naglašava Mihajlov, jeste da se Rusija predstavi kao odgovorna za sve incidente.
„Sve to zabrinjava Belorusiju, jer ima zajedničku granicu sa Ukrajinom, zemljom koja smatra Belorusiju svojim političkim protivnikom, iako još uvek nije vojni, ali politički kontakti između Minska i Kijeva praktično ne postoje. S obzirom na izjavu beloruskog sekretara Saveta bezbednosti o tome da će razmeštanje kompleksa ‘orešnik’ biti realizovano u planiranom roku to predstavlja Belorusiju kao nekakvog potencijalnog protivnika za zapadne susede“, smatra ekspert.
Mihajlov objašnjava da je raspoređivanje „orešnika“ takođe odgovor na izazove i pretnje koje provociraju zemlje NATO održavanjem vojnih vežbi duž ruske i beloruske granice, gomilanjem vojne tehniku i lansiranjem ukrajinskih dronova. Bez ovih pretnji, smatra ekspert, Lukašenko možda ne bi ni tražio takve sisteme od Rusije.
„U principu, Belorusija je za Rusiju najbliži partner i sused, a bezbednost Belorusije stalno je u rukama kolektivnih snaga Savezne države. Vojna tehnika koja tamo stiže uglavnom je ruske proizvodnje, mada treba napomenuti da unutar samog ODKB-a postoje veze u okviru vojno-industrijskih kompleksa. Na primer, Belorusija i Kazahstan zajednički realizuju nekoliko vojno‑tehničkih projekata, uključujući mobilne bolnice i određena borbena vozila. Dakle, postoji saradnja čak i bez učešća Rusije. Po mom mišljenju, to je pozitivno, jer zemlje ODKB-a treba da imaju dodatne mogućnosti da realizuju sopstvene projekte, a ne da se oslanjaju isključivo na Rusku Federaciju“, ocenjuje Mihajlov.
Rusija na čelu ODKB-a
Predsednik Putin je najavio da će predsedavanje Rusije iduće godine biti pod devizom „Kolektivna bezbednost u multipolarnom svetu. Jedan cilj – zajednička odgovornost“, a na pitanje šta se može očekivati od predsedavanja Rusije u ODKB-u Mihajlov kaže:
„Rusija ima ključni zadatak da završi Specijalnu vojnu operaciju i reši svoje geopolitičke ciljeve. Ako Rusija uspe da 2026. okonča vojnu operaciju, ti rezultati će postati jedan od temelja kolektivne bezbednosti. Drugo, kolektivni Zapad – zemlje NATO-a i njihovi saveznici – mogu pokušati da isprovociraju novi vojni konflikt duž granica ODKB-a — bilo da se radi o Belorusiji, Ukrajini, Kazahstanu, Tadžikistanu ili Kirgiziji. Zapad ima agenturu i organizacije koje deluju u tim zemljama“, upozorava Mihajlov.
Ekspert zaključuje da na teritoriji ODKB-a, generalno, ne postoje ozbiljni konflikti među državama-članicama, pa će sve pretnje biti kontrolisane, a „ruska vojna tehnika će dodatno ojačati odbrambene sposobnosti savezničkih armija.
