Predstavnici Vojske Srbije i Kasarne “Podnarednik Momčilo Gavrić” u Klupcima, Grada Loznice, Centra za kulturu “Vuk Karadžić” i udruženja građana koja neguju tradiciju oslobodilačkih ratova položili su vence kod spomenika potpukovniku Veselinu Misiti, na starom delu lozničkog groblja.
Time je u subotu obeležena 84. godišnjica od prvog oslobođenja Loznice u Drugom svetskom ratu i pogibije Misite pod čijom komandom je doneta sloboda 31. avgusta 1941. godine.
Prethodno je služen pomen Misiti i svim palim borcima za slobodu, a onda je Marko Jovanović, član Gradskog veća, rekao da je 31. avgust postao “simbol otpora i slobode”.
– Iz različitih razloga ovaj dan i ime Veselina Misite godinama su pominjani pomalo i u tajnosti, ali došli su dani kada sa ponosom možemo da kažemo da je on oslobodio Loznicu sa svojim ustanicima i tada na oltar otadžbine položio život. Loznica će uvek sa ponosom obeležavati ovaj dan, sećati se pukovnika Misite i njegovih saborca. U dogledno vreme Misitina spomen bista biće premeštena u centar grada, tamo gde je i poginuo jurišajući na okupartora. Na taj način Loznica pokazuje odnos grada prema Misiti, 31. avgustu i svim zaboravljenim junacima koji su položili živote za slobodu. Dok je nas ime Veselina Misite i svih poginulih boraca izgovaraće se sa ponosom i ovaj dan obeležavati na dostojanstven način – poručio je on.
Misita, koji je sa 32 godine bio najmlađi major vojske Kraljevine Jugoslavije, početak Drugog svetskog rata zatekao je u Banjaluci, a on je bio jedan od oficira koji nisu priznali kapitulaciju. Došao je u Podrinje i u manastiru Tronoša sa igumanom Georgijem Bojićem i saradnicima počeo pripreme za borbu protiv Nemaca.
Pod njegovom komandom 1.200 jadarskih ustanika je poslednjeg dana avgusta 1941. napalo Loznicu i ona je postala prva veća od Nemaca oslobođena varoš u okupiranoj Evropi, ali je u borbi poginuo.
Posmrtno je unapređen u čin pukovnika i odlikovan je Karađorđevom zvezdom prvog stepena sa mačevima. Oslobođenje Loznice bio je do tada najveći oružani sukob sa okupatorom na prostoru Jugoslavije, u borbi su zarobljena 93 nemačka vojnika i oni su prvi nemački zarobljenici u porobljenoj Evropi, a zaplenjena je i značajna količina oružja. Loznica je bila slobodna 40 dana.
