Donacije dobrih ljudi, mahom čitalaca “Vesti” iz celog sveta, skoro svakodnevno stižu u Rašku oblast – Sandžak, najčešće na Rogoznu, Goliju i Peštersku visoravan. Uz južnu i istočnu Srbiju, najpasivnije i najzapostavljenije delove Srbije, gde je i najviše starih, napuštenih, bolesnih i siromašnih štićenika našeg Humanitarnog mosta. Tako je ovoga puta pomoć stigla Vukomiru Tomoviću iz novopazarskog naselja Šestovo, maloj Mariji – Mari Milanović iz zabitog sela Žunjevići na Rogozni i usamljenoj i siromašnoj starici Fehi Ćosović iz sela Braćak na Pešteru. Kao mnogo puta do sada, Vukomira Tomovića, samohranog i teško bolesnog oca Ivana i Predraga, koji su od rođenja paralizovani i nepokretni, ponovo je obradovala Rajka Tarlać iz Sidneja koja je poslala 300 australijskih dolara. Velika dobrotvorka i njeni prijatelji iz najvećeg grada Novog Južnog Velsa pomažu mnogima u ovom kraju i širom Srbije, a Tomovićima duže od 10 godina. Njihove donacije uvek stižu u pravom trenutku i kada je najpotrebnije, pa Ivan i Predrag s razlogom humanu Rajku zovu drugom majkom.
– Kad god ostanemo bez novca, namirnica i lekova, kad nemamo od čega da kupimo doručak, platimo struju ili nabavimo ogrev, kad počnu da nas hvataju strah i panika, obavezno stiže pomoć od dobre majka-Rajke, kao da nas gleda odnekud izdaleka. I kao da bdi nad nama i reaguje kad god smo u nevolji, tako je već godinama. Pomažu nam i drugi, ali Rajka najviše. Hvala joj beskrajno, mi jednostavno nemamo reči kojima bi joj izrazili svo naše poštovanje i zahvalnost. Bogu se molimo da je čuva, da joj podari dobro zdravlje i da nam još dugo, u radosti poživi – ističe Vukomir.
Naglašava da će se sa sinovima dogovoriti šta su prioriteti i kako na najbolji način da potroše donaciju.
– Mlađi Predrag je nešto bolešljiv, dugo je bio izolovan u Specijalnoj bolnici Novopazarska banja, gde se inače leče distrofičari. Tek pre neki dan omogućeno nam je da se viđamo, a trebaće mu za dodatne lekarske preglede, laboratoriju, lekove i pojačanu ishranu, da se malo popravi i ojača. Izmirićemo i deo duga za struju, a biće i za namirnice – dodaje Vukomir.
Nedelju dana nakon što je, zahvaljujući donaciji naše čitateljke i dobrotvorke bake iz Memingema u Nemačkoj, dobila frižider, maloj Mariji – Mari Milanović iz Žunjevića na Rogozni, koja u trošnom kućerku i sirotinji živi sa ocem Milanom i majkom Evom, stigla je nova donacija od 100 švajcarskih franaka, ovoga puta od porodice Milosavljević iz Ciriha.
– Mnogo smo se obradovali, prvo frižideru, a sada donaciji koja će nam omogućiti da kupimo brašno, ulje, šećer i sve drugo što nam je potrebno za život. Sve je na Rogozni stalo. Nema posla, ni mogućnosti da bilo šta radimo. Nadamo se da će krenuti seča i otkup šume i da će bar za mene biti posla. Porodici Milosavljević šaljemo najlepše želje i veliku zahvalnost. Bog neka ih čuva, kao i sve dobre ljude koji nam pomažu da opstanemo u planinskom bespuću i sirotinji – poručuju Marija, Milan i Eva Milanović, kojima su mu čitaoci “Vesti” dva puta kupovali po kravu (jedna uginila zbog jakog mraza), konja, zaprežna kola, motorne testere, šporet i nedavno frižider.
Hvala do neba
Veliku zahvalnost anonimnom dobrotvoru iz Graca u Austriji, koji joj je poslao donaciju od 100 evra, šalje i baka Faha Ćosović iz Braćaka na Pešteru, koja godinama živi sama i bez ikakvih porihoda i opstaje uz pomoć dobrih ljudi iz ovog kraja i celog sveta.
– Hvala do neba! Pola donacije ću odmah utrošiti za lekove, pola za namirnice, a možda nešto uštedim i za struju. Bogu se svake večeri molim za sve moje dobrotvore – naglašava ova siromašna i usamljena starica.
Spasli ih
Dugo je Vukomir sa svojim sinovima živeo u zabitom Pasijem Potoku na Rogozni odakle je Ivan i Predraga na leđima nosio da 30 kilometara udaljenog Novog Pazara. Naši čitaoci sagradili su im kuću u novopazarskom prigradskom naselju Šestovo, pa su Ivan i Peđa, a i Vukomir, koji je srčani bolesnik, sada bliži lekaru. Dobri ljudi iz Australije kupili su im nova invalidska kolica, a Rajka Tarlać redovno im, nekoliko puta godišnje, šalje pomoć.
Mara se nada telefonu
Mala Mara Milanović ima telefon, star i potupuno izrabljen (polomljen), pa ga jedva koristi. Bila bi presrećna kada bi dobila neki bolji, makar i polovan, pa se nada se da će je neko od naših čitalaca obradovati, jer joj ga tata Milan i mama Eva nikada ne mogu kupiti.
