Predavanje na temu Vera i izazovi savremenog doba održano je u hramu Svetog Save u Berlinu. O aktuelnim temema iz ove oblasti govorili su dr Grigorije Durić, episkop Diseldorfa i Nemačke i dr Tomas Bremer, profesor na Univerzitetu u Minsteru. Interesovanje je bilo izuzetno, a brojni posetioci su gotovo dva sata predavanja i razgovora pratili s velikom pažnjom.
Među prisutnim bilo je ateista poput Velibora Radovanovića, koga ipak zanimaju ove teme. Po profesiji je klinički psiholog i magistar filozofije, a o izuzetno sadržajnom predavanju kaže:
-Veoma mi se dopalo kako govornici, posebno vladika Grigorije, gledaju na sekularnu državu, kao i odnos nauke i religije koji nam je predstavio profesor Tomas Bremer. Sa njihovim stavovima se u potpunosti slažem, kada je u pitanju odnos ateista i vernika, pošto sam i sam ateista. Drago mi je da se večeras okupilo ovoliko ljudi i da su svi bili toliko zainteresovani. Posebno je pozitivno što smo mogli da čujemo viđenja i pripadnika druge religije i što tolerancija ni u jednom trenutku nije dovedena u pitanje. Ne dolazim tako često u crkvu pošto ne pripadam nijednoj verskoj zajednici, ali me ovakva predavanja zanimaju i rado bi ih posećivao, ako ih bude – naglasio je Radovanović.
Radmila Milovanović nije skrivala zadovoljstvo.
– Više sam nego srećna što vladika Grigorije uspeva tako često da poseti našu crkvenu opštinu. Oduševljena sam time što je puno ljudi došlo. Upoznala sam i neke nove ljude, a videla sam i neke koje jako retko srećem jer na bogosluženje ne idemo svi u jednu Crkvu jer ih u Berlinu imamo dve. Dodala bih da se ovde i ne poznajemo dovoljno koliko bi trebalo i ovo okupljanje povodom predavanja je odlična prilika da se vidimo i popričamo.
Dejan Senić se nadovezao na mišljenje Radmile Milovanović i naglasio:
– Česte posete našeg vladike Grigorija su prava blagodet za srpsku zajednicu u Berlinu. On dobro oseća probleme koji nas pogađaju i nastoji da se na senzibilan i kreativan način suoči s njima u svojim besedama. Crkva je uvek bila ta koja je sačuvala naš srpski pravoslavni identitet. Ponosni smo što naša crkva nije netolerantna kada su druge vere i nacije u pitanju. Optimalno bi bilo da se organizuju ciklusi predavanja koji bi se održavali jednom mesečno. S druge strane, treba pratiti zainteresovanost našeg naroda za određene teme i kolika se posećenost ostvaruje. Za početak bi bio veliki uspeh ako bi se predavanja ustalila na svaka tri meseca, s temama kao što su vera, nacija, duhovna kultura, ili društvo uopšte.
Ne gušimo dete u sebi
Vladika Grigorije je na Detinjce služio liturgiju sa starešinama berlinskih crkava, protojerejima, Draganom Sekulićem i Veljkom Gačićem i sa protojerejem Radomirom Kolundžićem. Brojna deca su sa roditeljima prisustvovala bogosluženju. Podsećajući, u vedrom tonu, da se rodio upravo na Detinjce, vladika je istakao:
– Mi smo svi Hristova deca i ne treba da gušimo ono dečje u sebi. Deca praštaju i nisu zlopamtila, a to je upravo ono čemu nas hrišćanstvo uči – naglasio je vladika.
Veronauka
– Angažovana sam u srpskoj školi pri ovom hramu gde predajem veronauku, i nastavu imamo nedeljom, u 9.30. Rado ćemo izaći u susret drugim roditeljima kojima zbog udaljenosti ovi termini ne odgovaraju, pa ćemo uvesti nove termine. Samo je neophodno da nam se roditelji jave. Inače, planiramo da organizujemo seriju predavanja za mlade pri našoj Crkvenoj opštini. Sveštenici, istoričari, umetnici, profesori srpskog jezika i književnosti mladima mogu da približe odgovore na pitanja ko smo, šta smo i kuda idemo. Nešto slično bi moglo, a možda i trebalo i za starije da se organizuje – kaže Radmila Milovanović.
