Ni jak vetar, kiša, mrak, pogotovo ne korona virus nisu omeli parohijane u Lincu da dočekaju Vaskrs u hramu Svetog oca Vasilija Ostroškog. S obzirom na to da je prošle godine za vreme velikog praznika, izostalo bogosluženje, bila je vidna želja vernika da se ove godine okupe u hramu:
– Hvala Bogu što možemo u našoj crkvi da dočekamo ovaj veliki dan. Verujem da ćemo uskoro moći da se okupljamo u još većem broju. Hristos vaskrse svim našim ljudima i svima koji slave ma gde bili – kazao je Nikola Radić, jedan od parohijana.
Uoči jutarnje liturgije, odjekivala su crkvena zvona sa svetinja u gradu na Dunavu, a služba je počela u pet sati. Uveliko pre toga vernici su, većina njih s korpama ukrašenih jaja, ali u pratnji dece, ispunili hram, u kome je prema merama zaštite od virusa dozvoljeno prisustvo do 200 ljudi. Zahvaljujući ozvučenju, bogosluženje je moglo da se prati i u porti hrama. Uprkos gotovo jesenjem vremenu i niskoj temperaturi drugog dana maja, parohijani su zaštitu našli pod nadstrešicama hrama i kapele kao i pod retkim kišobranima:
– Vreme nije pokvarilo radost velikog praznika, bez obzira što nismo mogli da uđemo u hram. Primetio sam da vernici poštuju mere zaštite, svi nose maske i slušaju uputstva prote Dragana. Mir i strpljenje nam je neophodno u ovim teškim danima – komentar je Ilije Čubrilovića, koji je u pratnji supruge Jelene prisustvovao bogosluženju.
Liturgiju je služio Darko Knežević, kako bi nadležni sveštenik Dragan Mićić mogao da ispovedi veliki broj vernika. Posle službe pročitana je Vaskršnja poslanica patrijarha Porfirija, da bi se zatim vernici pričestili. Kako bi svi prišli “svetoj čaši”, odnosno bile obezbeđene mere zbog ograničenog broja mesta, organizovan je izlazak vernika koji su se pričestili kako bi oni koji su bili ispred hrama stigli na red.
Za kraj je usledilo osveštavanje uskršnjih jaja, koja su bila položena i na stolove i ispred hrama, s obzirom na to da u samoj crkvi zbog epidemioloških mera nije bilo moguće postaviti sve korpe.
Rusi, Gruzini, Bugari…
U hramu u Lincu službama prisustvuju brojni Rusi, Gruzini, Bugari, Ukrajinci koji nemaju svoje crkve u gradu na Dunavu. Bili su prisutni i na veliki praznik, a njima je prota Dragan Mićić na ruskom jeziku čestitao Vaskrs i svima poželeo pre svega puno zdravlja.
