Svetkovinu najvećeg hrišćanskog praznika protestanti u Vojvodini počinju pretprazničnim ritualima. Na Cvetnu nedelju se nosi cveće na groblje, (simboliše se doček Isusa u Jerusalim sa palminim grančicama). U Pepelnu sredu pale se grančice i vernici posipaju pepelom i taj običaj se praktikuje u crkvi, kada sveštenik posipa vernike pepelom, a posle obreda tog dana se niko ne sme češljati, niti prati kosu. Na Zeleni četvrtak protestanti kuvaju povrće isključivo zelene boje, najčešće spanać i zelje (simbolizacija zelene boje u Getsemanskoj bašti).
Na Veliki petak deca koja su napunila 12 godina idu na konfirmaciju, svečanost kojom postaju punopravni hrišćani, odnosno od tog dana sami odgovaraju za svoje grehe. Istog dana običaj je da vernici dolaze u crkvu u crnini ili tamnoj odeći. Na Belu subotu se kuva sve belo, uglavnom su to domaći rezanci sa sirom, ponovo se oglašavaju zvona na crkvi, koja su prestala da zvone u četvrtak. Ponovna zvonjava simboliše radosno iščekivanje Isusovog uskrsnuća. Na Uskrs se ide u crkvu i posle toga na bogat porodični ručak, ne smeju se zaobići kuvana jaja, šunka, kobasice i pihtije. Drugog dana praznika, na Uskršnji ponedeljak momci idu od kuće do kuće i vodom zalivaju devojke, a
zauzvrat budu darivani uskršnjim jajetom i kolačima.
