Pitanje koje u Hrvatskoj, od njezinog osamostaljenja do danas, nije izgubilo na aktuelnosti jeste koliko se antifašizma može podneti, a da se ne ugroze temelji na kojima je država stvarana. Prvi hrvatski predsednik Franjo Tuđman zidao je isključivo od materijala preostalog iz vremena Pavelićeve endehazije.
Aktuelni hrvatski predsednik Ivo Josipović, u pokušaju da osvoji drugi mandat, nedavno je sa svitom posetio rodne kuće Tuđmana i Tita i tako biračkom telu poručio da ispod svog brendiranog evropskog sakoa nosi crnu domaću košulju. Josipović silno želi da još četiri godine provede u nekadašnjoj Titovoj, potom Tuđmanovoj, vili na zagrebačkom Pantovšćaku, a svestan je da mu to neće uspeti ako se, barem simbolično, ne pokloni Tuđmanovom delu. Naime, ko god je posle Tuđmana okusio slast vlasti u Hrvatskoj, nije ozbiljnije dovodio u pitanje njegovu ostavštinu. A on je pretvorio Hrvatsku u prostor gde caruju nacionalna i verska isključivost, gde je patriotizam eufemizam za netoleranciju, mržnju i nasilje.
Sadašnja socijaldemokratska vlast, iz čijih redova dolazi i Josipović, u tom prostoru poduzimala je tek skromne kozmetičke intervencije. Poznati novinar Viktor Ivančić to je definisao kao "veliki trud da se obezbedi antifašistički ugođaj za uživanje fašistoidnih tekovina", a pisac Igor Mandić, povodom bune protiv ćirilice, precizno hirurški konstatovao kako se "ustašija probudila".
Organizatori su, uz logističku pomoć katoličke crkve, u rekordnom roku prikupili gotovo milion potpisa za referendum, a vlast je, da bi se spasla potpune blamaže, spas potražila na Ustavnom sudu. A ta najviša sudska instanca svojom presudom bacila je u blato sam Ustav, samo da bi sačuvala obraz državi, ali i onima koji joj navlače crnu košulju. Naime, Ustavni sud je doneo odluku koja je referendumsko pitanje proglasila neustavnim. Time je Ustavni sud više delovao kao amaterska grupa socijalnih psihologa, a ne kao najviša sudska instanca zadužena da čuva ustavnu normu.
U Vukovaru se priprema novi juriš na preostale dvojezične ploče na nekoliko državnih ustanova i najavljuje "ukrajinski scenario" ako ih vlast sama ne ukloni. A šta može učiniti vlast koja je sa zavidnim pregnućem organizovala raskošan državni dernek povodom oslobađajućih presuda generalima u Hagu, predvodeći nacionalno slavlje zbog "potvrde da Hrvatska nije odgovorna za etničko čišćenje".
Da njihovi apetiti nisu samo neosnovane tlapnje marginalnih ekstremista, potvrđuje razvoj političkih prilika u Hrvatskoj, koji desnici predvođenom HDZ-om daje sasvim izgledne šanse za pobedu na sledećim parlamentarnim izborima. Novi šef HDZ-a i sve izgledniji pobednik sledećih parlamentarnih izbora Tomislav Karamarko stavio se na čelo respektabilnog fašisoidnog pokreta i na tom frontu očekuje izbornu pobedu. On Hrvatskoj ne nudi spas od bankrota već grmi o ugroženom hrvatstvu i osvetničkom antikomunizmu, a antisrpska retorika jača je nego u Tuđmanovo doba.
To nesumnjivo dokazuje da ustašonostalgija iz devedesetih nije bila sentimentalne prirode, već je predstavljala efikasan državni projekat, za koji se naivno verovalo da je bio za jednokratnu upotrebu.
|
Penzije pravovernima
Tuđman i Pavelić |
