Generacija Z sve češće zaobilazi poslove koji su nekad važili za “prirodan početak karijere”.
Niske plate, fiksno radno vreme i kruta pravila više nisu prihvatljivi za mlade rođene između 1995. i 2010. godine.
Šta se promenilo?
Galupova anketa pokazala je da je angažovanost zaposlenih u SAD pala na najniži nivo u poslednjih deset godina – samo 31% ljudi kaže da je „aktivno uključeno“ u posao. Najveći pad beleži se upravo kod mlađih od 35, a Gen Z jasno pokazuje da nema nameru da pristaje na ono što su njihovi roditelji i starije kolege nekad podrazumevali.
Koji poslovi su na crnoj listi?
Maloprodaja i ugostiteljstvo, call centri, skladišta, kruti kancelarijski poslovi od 9 do 17, prodaja na proviziju i neplaćene prakse. Za Gen Z to znači samo jedno – potplaćeno, iscrpljujuće i bez dostojanstva.
Poslovna savetnica Abigejl Rajt kaže: „Generacija Z redefiniše šta znači imati dobar posao. Mnoge uloge koje su milenijalci ili generacija X tolerisali sada se nazivaju pravim imenom: loše plaćene i mentalno iscrpljujuće.“
Zašto više ne “rade za iskustvo”?
Jednostavno – finansijska realnost se promenila. „Pre 20 godina, posle fakulteta, imao si mali dug, delio stan sa cimerima i to je nekako išlo. Danas su kirije astronomske, dugovi ogromni i mladi nemaju luksuz da rade poslove koji jedva pokrivaju troškove života,“ objašnjava Kevin Tompson iz 9i Capital Group.
Zato Gen Z radije bira freelance, sporedne poslove, rad na daljinu i fleksibilne aranžmane, umesto da guta stres za „sigurnu platu“.
“Naučili su da postavljaju granice”
Rajt dodaje: „Zašto bih bio na poslu bez fleksibilnosti i normalne plate, kada mogu sam da biram uslove? Generacija Z je prozrela staro obećanje ‘radi naporno i uspećeš’. Radije će odustati nego pristati na manje od onoga što smatraju poštenim.“
Sličnog mišljenja je i Dru Pauers: „Videli su kako početni poslovi nisu uvek vodili napred, i kako su starije generacije radile ceo život za korporacije koje su ih na kraju odbacile. Oni više cene životna iskustva nego novac, i to nije lenjost – to je poznavanje sopstvene vrednosti.“
Šta sledi?
Stručnjaci se slažu: poslodavci koji ponude fleksibilnost, poštovanje i realnu platu dobiće najbolje talente. Oni koji se budu držali starog modela – moraće da računaju na visoku fluktuaciju i problem da pronađu radnike.
– Kompanije koje će opstati u narednih deset godina biće one koje znaju da se prilagode. Jer vrednosti koje traži generacija Z – nisu samo njihove, to su vrednosti svakog modernog radnika – zaključuje Rajt.
