Za njih samoća nije nedostatak, već prednost.
Biti sam često nosi određene društvene pritiske, ali mnogi ljudi upravo u takvom periodu života pronalaze najviše zadovoljstva. Umesto da gledaju na samoću kao na nedostatak, oni je doživljavaju kao priliku za lični rast, slobodu i autentičnost.
Postoje jasni znaci da nekima život bez partnera najviše prija i da u njemu iskreno uživaju. Psiholog Mark Travers ističe dva takva znaka.
Ne verujete da postoji “pravo vreme” za vezu
Često se smatra da postoji određena faza u kojoj bi ljudi trebalo da pronađu partnera. Mladost se vezuje za razvoj i ambicije, dok se kasnije godine često posmatraju kroz obavezu da se stvori “trajna” veza.
“Upravo tu društvenu ideju mnogi doživljavaju kao opterećenje. Neki misle da status samca potvrđuje njihove strahove o tome da li su dovoljno vredni ljubavi, dok drugi odbacuju nametnute rokove i ne dozvoljavaju da ih društvena očekivanja oblikuju”, objašnjava Travers za Psychology Today.
Srećniji samci su oni koji svoju vrednost ne mere vezom i ne postavljaju sebi rok kada bi “morali” da pronađu partnera.
– Oni ulažu u prijateljstva, hobije i lični razvoj, ne smatrajući ljubav nužnim uslovom za ispunjen život. Za njih je samački život jednako legitiman izbor kao i brak ili partnerstvo, a sreću pronalaze u osećaju slobode i nezavisnosti – dodaje psiholog.
Znate da sloboda i bliskost mogu postojati zajedno
Mnogi samci veruju da ulazak u vezu može značiti gubitak dela slobode. Travers navodi:
– Ponekad im se čini da moraju da biraju između ličnih ciljeva i intime koju donosi partnerski odnos. Međutim, upravo oni koji shvate da se autonomija i bliskost ne isključuju međusobno imaju zdraviji odnos prema samačkom životu.
Takvi ljudi neguju duboka prijateljstva i porodične veze koje im pružaju osećaj pripadnosti i podrške.
– Samostalnost im omogućava da slobodno raspolažu svojim vremenom, a istovremeno grade odnose koji donose sigurnost i toplinu. Time potvrđuju da ‘single’ život ne znači usamljenost – naprotiv, može biti ispunjen ljubavlju, povezanošću i zajedništvom, bez potrebe da se potvrda traži kroz romantičnog partnera – zaključuje psiholog.
