Andrej Čukić
Mališane često teraju da prosjače na ulicama

Trgovina ljudima sve je prisutnija širom Evrope, a raste i na Balkanu i u Srbiji, ukazuje Hristina Piskulidis, menadžerka komunikacija nevladine organizacije Astra posvećene iskorenjivanju svih oblika eksploatacije i trgovine ljudima.

– Ono na šta ukazuju stručnjaci širom sveta, pa tako i na Balkanu i u Srbiji, jeste siva brojka, odnosno pretpostavka da je broj žrtava na ovim prostorima i do deset puta veći. Širom Evrope je broj identifikovanih žrtava trgovine ljudima između 2015. i 2018. godine porastao za 50 odsto – iznosi ona podatke za „Vesti“.

Prinudni brakovi

Borba sa trgovinom ljudima je, kako ističe naša sagovornica, dodatno otežana pandemijom izazvanom virusom COVID-19, a ta trgovina još više skrajnuta od očiju javnosti. Zato je Astra nedavno, povodom Dana borbe protiv trgovine ljudima, skrenula pažnju javnosti akcijom „Ne skreći pogled – Trgovina ljudima nije paralelna stvarnost, već surova realnost“.

Siromaštvo, ekonomska kriza i izloženost nasilju, najčešće porodičnom ili partnerskom, prema njenim rečima, u velikoj meri doprinose riziku da se postane žrtva trgovine ljudima.

– Više od 75 odsto žrtava bilo je ranije izloženo nekoj vrsti nasilja. Bežeći iz jedne zamke upada se u novu. Najčešći vid trgovine ljudima je seksualna eksploatacija, čije su žrtve uglavnom devojčice i žene, u oko 80 odsto slučajeva. Sve je više maloletnih žrtava, a donja starosna granica sve je niža od 12 do 13 godina.

Naša sagovornica ukazuje da globalne i regionalne ekonomske migracije i kriza doprinose i povećanju broja žrtava prinudnog rada, tj. trgovine ljudima u cilju radne eksploatacije, a to su najčešće muškarci.

– Osim ova dva najzastupljenija vida trgovine ljudima kod nas su česti i prinuda na prosjačenje, prinudni brakovi, prinuda na vršenje krivičnih dela, prinudni rad u kući, trgovina organima.

Hristina Piskulidis navodi podatak da je u Srbiji od početka ove godine do kraja septembra identifikovano 46 žrtava trgovine ljudima. Dodaje da treba imati u vidu da broj zvanično identifikovanih žrtava te trgovine u Srbiji od 2013. do 2019. varira od 39 do 125.

– U odnosu na prošlogodišnjih 39 zvanično potvrđenih žrtava, ova brojka ukazuje na značajan porast – upozorava Hristina Piskulidis, navodeći podatak da je broj onih koji se javljaju ovoj organizaciji za pomoć, porastao za više od dve trećine.

Sajber lovci

U Astri, posle dve decenije rada, beleže više od 44.000 poziva upućenih njihovoj SOS liniji i više od 540 identifikovanih žrtava.

– Trgovci ljudima deo svojih aktivnosti prebacuju na internet, a ekonomska kriza čini potencijalne žrtve još ranjivijim. Astrina SOS linija od početka pandemije beleži 77 odsto više poziva – ukazuje ona.

Samo je Astra, prema njenim rečima, od početka godine, identifikovala 29 žrtava trgovine ljudima. Od tog broja 24 su žrtve u cilju radne eksploatacije, a njih 19 su osobe stranog porekla.

– Opšta ekonomska kriza, ekonomske migracije, ali i izazvani ratovi, doveli su do toga da jedan od trendova kojima svedočimo u ovoj oblasti jeste i angažovanje stranih radnika u Srbiji. Oni dolaze iz Indije, Kine, Turske, Pakistana, Albanije i država, a najčešće rade na izgradnji različitih objekata. Njihov radni angažman je često pravno neregulisan i ovi ljudi bukvalno prepušteni na milost i nemilost poslodavcu, pa da često mogu da budu malo ili nimalo plaćeni, a da uslovi u kojima žive i rade često ne zadovoljavaju minimum higijenskih i sigurnosnih uslova.

Kao primer, navodi slučaj radnika iz Indije, koji su po zakonu imali ista prava kao i građani Srbije, ali država po tom osnovu nije reagovala. Činjenica da ova kriminalna delatnost postaje sve prisutnija, podstiče na pitanje kakvo je zaista stanje u Srbiji.

– Holandija je, na primer, tokom prošle godine imala 1.372 identifikovane žrtve, a treba napomenuti da je njihov sistem najnapredniji u Evropi, dok je Srbija imala 39 – kaže Hristina Piskulidis iz Astre.

Srbija u prednosti

Srbija se, kaže, po broju identifikovanih žrtava trgovine ljudima ne izdvaja mnogo u odnosu na region.

– Statistike su slične, čak je Srbija što se tiče ozbiljnosti u pristupu rešavanju problema u blagoj prednosti, a ona je delom zasluga i civilnog sektora koji je problemom trgovine ljudima kod nas počeo prvi da se bavi pre dve decenije, Astra, na primer, i to u vreme kad ni zakon još nije prepoznavao krivično delo trgovina ljudima.

Rođaci i partneri

– Astra želi da podseti i upozori da je trgovina ljudima zločin koji se može desiti bilo kome i da žrtve dolaze iz najrazličitijih slojeva. Od presudnog značaja nisu ni nacionalnost, ni pol, ni nivo obrazovanja, niti su trgovci ljudima kriminalci prepoznatljivi na prvi pogled. Naprotiv, često su to poznanici, potencijalni ili lažni poslodavci, rođaci i ili partneri žrtava. Neko koga žrtva poznaje i spremna je da mu pokloni poverenje, a ko je rešio da iskoristi njenu ranjivost i uvuče osobu u lanac trgovine – priča Hristina Piskulidis.