Podsetimo, nemački mediji su juče objavili da SAD neće direktno isporučivati Ukrajini oružje, već da će zemlje NATO-a „što pre“ predati svoje zalihe, a onda će početi da nabavljaju oružje od SAD.
U toj šemi će učestvovati Nemačka, Finska, Danska, Švedska, Norveška, Velika Britanija, Holandija i Kanada.
Možete ih pripremiti kao pufnastu kajganu, tvrdo kuvana, nežno poširana, u obliku zasitnog omleta, ili pak pržena, “na oko”.
Iako pržena jaja nisu najzdravija opcija, mnogima su omiljeni doručak na kriški tosta. Ali, šta ako biste mogli da uživate u prženim jajima bez griže savesti, odnosno bez ulja?
I to je moguće, a na internetu postoji zdravija i ukusnija verzija klasičnog prženja.
Rene sa bloga Kudos Kitchen predlaže da ubuduće za prženje jaja koristite fritezu na vruć vazduh. Umesto ulja, Rene savetuje da koristite puter za bogatiji ukus ili sprej za kuvanje kao zdraviju alternativu.
Stavite mali aluminijumski kalup (ili kalup za torte – bilo šta što staje) u korpu friteze na vruć vazduh. Dodajte malo putera u kalup i zagrevajte na 180 stepeni otprilike jedan minut, dok se puter ne istopi.
Razbijte jaja u zagrejani kalup – možete staviti onoliko koliko stane. Pecite ih u fritezi na 190 stepeni četiri do pet minuta, ili dok belanca ne postanu čvrsta, a žumanca budu pečena po vašoj želji.
Iako se izveštaj još dopunjuje i rezultati nisu konačni, preliminarne procene ukazuju na ozbiljne posledice po stanovništvo i poljoprivredu tog kraja.
Opštinski štab za vanredne situacije formirao je dve komisije – jednu za procenu infrastrukture i građevinskih objekata i drugu za štetu na poljoprivrednom i šumskom zemljištu, kao i poljoprivrednoj mehanizaciji.
Komisije su na terenu i izveštaji se svakodnevno ažuriraju, a konačna procena štete biće dostavljena nadležnim organima.
Prema preliminarnim podacima, vatra je zahvatila 140 hektara šuma, 58 hektara voćnjaka, 17 hektara pod žitaricama, 94 hektara livada, pašnjaka i krmnog bilja i 10 ari povrća.
Oštećeno je 181 poljoprivredno gazdinstvo, izgorelo je 3.750 bala sena i uništene su 89 pčelinjih zajednica.
Iako su mnoga gazdinstva pretrpela štetu, u požaru nije bilo uginuća domaćih životinja, kažu u lokalnoj samoupravi u Kuršumliji.
Požari i dalje tinjaju na teritoriji te opštine, pa su juče goreli šuma i nisko rastinje u ataru sela Rastelica, duž Administrativne linije sa Kosovom i Metohijom, ali je u prepodnevnim satima taj požar lokalizovan na delu koji ide prema kućama, a trenutno su vatrogasci na terenu i pokušavaju da ga potpuno ugase.
Juče je izbio i požar u selu Sagonjevo, koji je, zahvaljujući brzoj intervenciji vatrogasaca, vojske i meštana, ugašen.
Na području opštine Kuršumlija vanredna situacija je na snazi već desetak dana zbog serije požara koji su ugrozili ljude, imovinu i prirodne resurse.
Lokalne vlasti pozivaju meštane da ostanu oprezni i da blagovremeno prijavljuju sva nova žarišta, kao i eventualnu štetu koja još nije evidentirana.
Republikanske kongresmenke Mardžori Tejlor Grin, ključna Trampova saveznica, i bivši Trampov strateg Stiv Benon su među onima koji su kritikovali odluku, a Benon je poručio da je Ukrajina “evropski, a ne američki rat“.
U intervjuu za Njujork tajms, Grin, koja je bila jedna od najlojalnijih Trampovih pristalica na Kapitol Hilu, rekla je da je njegov potez u suprotnosti sa onim što je obećala biračima tokom predizborne kampanje.
„Nije reč samo o Ukrajini, to su svi strani ratovi uopšte i mnogo strane pomoći. To je ono što smo govorili u kampanji, to sam obećala u svom okrugu, to je ono za šta su ljudi glasali i mislim da moramo da ostanemo na tom kursu”, rekla je Grin, prenosi BBC.
Iako je Tramp više puta ponovio da će oružje platiti Evropljani i da će Amerika od toga imati profit, Grin je u retkom javnom neslaganju sa predsednikom izrazila skepticizam da će američki poreski obveznici na kraju izbeći da snose troškove i kritikovala je “tajne dogovore posredstvom NATO saveza“.
„Nema ni trunke sumnje da će se koristiti i naš poreski novac“, rekla je Grin za Njujork tajms, tvrdeći da se indirektni troškovi, poput američkih misija obuke i doprinosa NATO savezu, kvalifikuju kao učešće SAD.
Jedan bivši zvaničnik Trampove kampanje, govoreći za Politiko pod uslovom anonimnosti, ocenio je da odluka Evrope da kupi to oružje za Ukrajinu donekle “ublažava bes” Trampovih izolacionističkih pristalica.
“Ali bez obzira na sve, mi to i dalje mrzimo. Ovo nije naš rat i eskalacija nije u interesu Amerike“, dodao je.
Bivši Trampov savetnik Benon rekao je u svom podkastu „Ratna soba“ da “Ukrajina postaje veoma opasna“.
“To je evropski rat i neka se Evropa nosi sa tim. Oni imaju i resurse i ljudstvo za to. Spremni smo da naoružamo ljude nad kojima bukvalno nemamo nikakvu kontrolu. Ovo je staromodan, mučan rat u krvavim zemljama Evrope, a mi smo uvučeni u njega“, kazao je Benon.
Zamenica portparola Bele kuće Ana Keli rekla je, međutim, da Trampova baza u pokretu MAGA “ne paniči poput medija“.
“Oni veruju u Trampa i znaju da ovaj predsednik obnavlja mir kroz pokazivanje snage“, istakla je.
Nekada je Urovica bila jedno od najmnogoljudnijih sela Negotinske krajine, i ima veliki broj meštana koji žive i rade u inostranstvu. Nekada je selo imalo više od 3.000 stanovnika, ali veliki se broj godinama otisnuo u inostranstvo.
Najviše Urovičana živi u Austriji, Francuskoj, Nemačkoj, ali i drugim delovima Evrope. Sada, kada su neki od „gastarbajtera” stekli yasluženu penziju oni se vraćaju u selo. Iako su otišli da zarade novac u inostranstvo Urovičani nikada nisu zaboravili na svoje rodno mesto.
Tako je u Beču pre mnogo godina osnovano Evropsko udruženje prijatelja Urovice, koje je okupljalo Urovičane sa ciljem prikupljanja sredstava za obnovu i ulepšavanje sela.
Evropsko udruženje prijatelja Urovice i Udruženje penzionera ovog mesta organizovalo je manifestaciju, koja ima za cilj da okupi Urovičane ma gde živeli.
Jedan od članova Evropskog udruženja prijatelja Urovice Jovica Stanojević objasnio je da društvo čini sve da ne dođe do prekida veze mladih i Urovice iz koje su poreklom.
„Pokušavamo na sve načine da vratimo našu decu i omladinu u selo. Zato organizujemo Dane dijaspore i trudimo se da tim danima, posebno deci i unucima, učinimo boravak što lepšim, da zavole Urovicu. Mnogi od njih su rođeni u inostranstvu, ne govore ni vlaški ni srpski kako treba, a kroz ovakve manifestacije i ulaganja u razvoj sela želimo da se ovde osećaju kao kod kuće”, objasnio je on.
Odbornik i zamenik predsednika Skupštine Negotin Dragiša Ivković, koji je jedan od organizatora manifestacije, ističe da je ponosan što su Dani dijaspore postali „punoletni”.
On je naglasio da su najveće bogatstvo te manifestacije ljudi, posebno oni koji žive u selu i koji se vraćaju.
Jedan od povratnika iz inostranstva Petar Katić ukazuje da se obično vraćaju penzioneri.
On je dodao da mladi sve više samo navrate u selo porekla svojih predaka i tokom leta putuju na druge destinacije.
„Baš njih bi voleli da animiramo da dolaze češće, pa ćemo nastojati da vremenom završimo planirane investicije u selu. Lepo je kad dođu i bude ih puno selo. Ja imam kuću blizu škole. Ranije me je budila dečja graja, sad ih i ne čujem kad idu u školu, jedan po jedan tiho prolaze i ne čuju se. Lepe kuće, lepa dvorišta su u Urovici, ali nas sve manje ima”, objasnio je Katić.
U programu je učestovalo sedam ansambala iz različitih krajeva Srbije.
Publika je, u centru Urovice, imala priliku da uživa u nastupu učenika OŠ „Branislav Nušić” iz Urovice, ali i nastupima folklornih ansambala „Stevan Mokranjac” iz Negotina, „Branko Miljković” iz Gadžinog Hana, „Amater” iz Topolnice kod Majdanpeka, „Osmeh” iz Svrljiga, „Floričika” iz Jabukovca i „Branko Olar” iz Slatine kod Bora.
Nastupili su i flautistkinja Teodora Kostandinović i saksofonista Senad Trailović iz Urovice.
Izabrana je i najlepša pastirica smotre, a titulu je, prema žiriju kojim je predsedavao Bora Andrekulović, osvojila Kristina Stamenković iz Gadžinog Hana.
Za prvu pratilju proglašena je Anđela Nikolić iz Topolnice, a za drugu Danica Rašić iz Negotina.
Titulu najlepše meštanke ponela je Marija Nedić iz Urovice.
“Svakog dana od početka rata u Gazi u proseku je ubijena učionica puna učenika“, rekao je vršilac dužnosti direktora UNRWA za poslove u Gazi Sem Rouz, prenosi agencija WAFA.
Pre izbijanja rata, koji je većinu škola koje vodi UNRWA pretvorio u skloništa za beskućnike i raseljena lica, broj učenika po učionici kretao se između 35 i 45.
Deca su platila visoku cenu u rata, jer je prema podacima medicinskih službi, od oktobra 2023. godine ubijeno više 18.000 mlađih od 16 godina, a 16.854 je primljeno u bolnice sa lakšim ili težim povredama.
Deca u Pojasu Gaze žive u surovim uslovima zbog zbog stalnih naredbi za preseljenje i, što je mnogo gore, zbog izgladnjivanja koje je nametnuo Izrael blokiranjem dostave humanitarne pomoći, ukazala je UNRWA.
Pre sedam dan UNRWA je saopštila da deca u Gazi čine polovinu od 2,4 miliona stanovnika i upozorila da mnogima od njih prete ozbiljni zdravstveni problemi zbog nedostatka vode za piće i hrane.
Od početka rata izraelska vojska je u Pojasu Gaze ubila najmanje 58.479 Palestinaca, ranjene su 139.355 odobe, a više od 11.000 vode se kao nestali.
Napadi te vrste, bilo da su usmereni na pojedince, njihovu imovinu ili porodice, nedopustivi su u demokratskom društvu i predstavljaju crvenu liniju koja se ne sme prelaziti, istakao je premijer, navodi se u saopštenju Vlade.
Macut je poručio da niko nema pravo da ugrožava nečiju bezbednost, posebno ne bezbednost porodice i dece i pozvao je sve da se uzdrže od izazivanja tenzija koje ne vode ničemu dobrom.
Predsednik Vlade je naglasio da se političke, ideološke ili bilo kakve druge razlike moraju rešavati isključivo u institucijama i u okviru zakona, a ne na ulici ili kroz akte nasilja.
Vlada Srbije će, u saradnji sa nadležnim organima, preduzeti sve mere da se počinioci privedu pravdi i da se svim građanima, bez obzira na njihovo političko opredeljenje, obezbedi puna lična i imovinska sigurnost, rekao je premijer.
Nasilje nije put. Dijalog, poštovanje i zakon su temelji društva koje gradimo, poručio je Macut.
Poručuju da akademska zajedinica više ne sme nikada biti uspavana i pasivna i da ne smeju da iznevere poverenje koje koje su ponovo dobili od mladih.
Nakon što su se studenti organizovali i oživeli praksu plenuma, pre šest meseci su prvi plenum održali i radnici Univerziteta u Nišu i počeli da se samoorganizuju. Nakon pola godine borbe – kažu da ne odustaju.
Članovi Slobodnog univerziteta ističu da su uvereni da univerzitet nije samo prostor na kome se stiču znanja, već i prostor u kome akademska zajednica ima odgovornost.
Na skupu „Akademski glas“, održanom ispred zgrade Univerziteta, članovi Slobodnog univerzitata su promovisali i bilten, koji su pokrenuli da informišu građane o studentskim protestima i drugim aktuelnim događajima.
„Šmit nije rešio nijedan problem u BiH, ali je prouzrokovao mnoge. Sada se pojavljuju informacije da bi mogao da nametne budžet institucija BiH za 2025. godinu i time ih dodatno zgazi i obesmisli“, rekla je Cvijanovićeva za Srnu.
Ona je ukazala da, kada srpski predstavnici ne žele da glasaju za nešto, onda budu optuženi za navodne blokade, a kada političari iz Sarajeva ne žele da glasaju za nešto, u ovom slučaju za budžet, onda na scenu stupa Šmit koji preuzima njihovu ulogu i amnestira ih od odgovornosti.
„Ako Šmit nametne bilo šta u vezi budžeta, to bi značilo da preuzima ulogu i Saveta ministara i Predsedništva i Parlamentarne skupštine. To bi onda značilo da BiH ne treba nijedna od ove tri najvažnije institucije i da sve nas koji ih predstavljamo građani bespotrebno plaćaju“, navela je Cvijanovićeva.
Uzurpira li tako grubo nadležnost i Predsedništva BiH, po toj logici, naglasila je ona, Šmit je onda spreman i da učestvuje na sednicama, prima akreditivna pisma stranih ambasadora i obavlja sve druge poslove iz nadležnosti ove institucije.
„Dosta je više fingiranja demokratije. Ili će procese u BiH kao u svim normalnim zemljama voditi demokratski izabrani predstavnici naroda ili ćemo potpuno ogoliti stvari, ukinuti izbore i BiH zvanično proglasiti kolonijalnim posedom kojim upravlja neizabrani stranac. Krajnje je vreme, a možda i poslednji čas da napokon stanu na kočnicu oni koji BiH uporno guraju u provaliju“, poručila je Željka Cvijanović, prenosi RTRS.
„Već se isporučuju. Dolaze iz Nemačke, a zatim ih Nemačka zamenjuje i u svim slučajevima su Sjedinjene Američke Države u potpunosti isplaćene“, rekao je Tramp po dolasku u Vašington iz Pensilvanije, odgovarajući na pitanje novinara o isporuci raketa Kijevu.
Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus ranije je rekao da će isporuka PVO sistema Kijevu trajati mesecima nakon postizanja sporazuma sa Vašingtonom.
